Silvana Armenulić

Datum rođenja: 18. maj 1939. Mesto rođenja: Doboj Datum smrti: 10. oktobar 1976. Mesto smrti: Kolari Država: Bosna i Hercegovina Zanimanje: Pevačica Žanr: Folk

Silvana Armenulić bila je pevačica narodne muzike i sevdalinki. Rođena je kao Zilha Barjaktarević 18. maja 1939. godine u Doboju. Tragično je nastradala u saobraćajnoj nesreći 10. oktobra 1976. godine u mestu Kolari kod Smedereva. Proslavila se sa njenim interpretacijama sevdalinki kao i novokomponovanih pesama „Šta će mi život“, „Ciganine, sviraj, sviraj“, „Srce gori jer te voli“, „Nad izvorom vrba se nadnijela“, „Ludujem za tobom“, „Sama sam“, „Rane moje“, „Dušo moja“ i brojnim drugim. U intervjuu za Radio Sarajevo 1973. godine Silvana je ispričala da nije bilo jednostavno izgraditi ime i naći svoj put na estradom nebu. U početku su je svi podržavali, ali sa uspehom su se nizale kritike medija i kolega pevača. To joj je mnogo smetalo jer kako je rekla za svakog od njih „ima mesta pod suncem“. Među kolegama najviše je volela i poštovala Safeta Isovića, ali je stekla prijatelje kao što su Toma Zdravković, Lepa Lukić i mnogi drugi. U istom intervjuu Silvana je otkrila da pesme koje ona peva zaista jesu setne i tužne zato što se upravo ona tako oseća. Zbog toga je publika prepoznala njenu pravu i iskrenu emociju i prihvatila pesme.

Stilski, ona je bila besprekorna u svim granama narodne muzike, za razliku od njenih kolega koji su se usmeravali na određene stilove i glasili za najbolje. Ona je po ocenama kritičara mogla da bude najbolja u svemu što bi odabrala zahvaljujući svom talentu i glasu.

Detinjstvo i odrastanje

Zilha Barjaktarević (kasnije Silvana Armenulić) rođena je 18. maja 1939. godine u Doboju. Odrasla je sa desetoro braće i sestara. Njen otac zvao se Mehmed, a majka Hajra. Mehmed je radio kao poslastičar. Kada je bila dete Silvana je teško obolela od difterije. U to vreme ova bolest bila je smrtonosna. Oboleo je i njen brat Hajrudin. Iako su šanse bile skoro nemoguće, mala Zilha uspela je da se izbori sa opakom bolešću. Preživela je, ali je njen brat Hajrudin umro. Sve to mnogo je pogodilo porodicu Barjaktarević. Najviše je uticalo na oca Mehmeda koji se posle sinove smrti propio. Porodica Barjaktarević živela je u dobojskom naselju Gornja mahala u vrlo oskudnim uslovima. Obezbediti sve za decu nije bilo nimalo jednostavno. Zilha je maštala o tome kada će konačno uspeti da pomogne svojoj porodici, zaposli se i rastereti roditelje bar malo.

Zbog svega toga i ne čudi što se vrlo mlada, sa samo šesnaest godina, otisnula od topline porodičnog doma. Otišla je u Sarajevo kod tetke gde je započela svoju muzičku karijeru.

Muzička karijera

Njen talenat za muziku prepoznali su nastavnici u osnovnoj školi. U početku je svirala mandolinu. Nešto kasnije počela je i da peva. Prve nastupe u kafanama imala je na Ilidži u Sarajevu kada se iz Doboja doselila kod tetke. Da kao šesnaestogodišnjakinja nastupa u kafanama u Sarajevu njenim roditeljima se nije nimalo dopalo. Mnogo su se protivili izboru svoje kćerke. Ipak, kada su videli da ona ne odustaje, s vremenom su popustili. Put od prvog nastupa, do prve autorske pesme nije bio dug, ali nije bio ni lagan. Nakon što je osvojila srca mnogih u Sarajevu, uputila se u Loznicu gde je nastavila sa pevanjem i nastupima. Četiri godine posle, kada je imala dvadeset godina, konačno je stigla i u Beograd. Tada počinje njena ozbiljna estradna karijera. Uzela je umetničko ime Silvana. Ovo ime odabrala je jer joj se mnogo dopadala tada popularna glumica Silvana Mangano. Njene filmove je mnogo volela. Takođe, još dok je bila u Doboju, kako je Silvana ispričala u jednom radio intervjuu, njeni prijatelji su je nazivali Silvana zbog sličnosti sa istoimenom glumicom. Osim toga, prema pisanju mnogih medija, pevačicu su producenti savetovali da uzme umetničko ime jer su smatrali da će je publika u Beogradu tako lakše prihvatiti.

Publika je bila i više nego oduševljena samom Silvaninom pojavom na sceni. Lepa žena, harizmatična, sa specifičnim stilom odevanja i sa divnim glasom nikoga nije ostavljala ravnodušnim. Šezdesetih godina dvadesetog veka počela je da snima za arhiv Radio Beograda kao interpretator narodnih pesama i sevdalinki. Proslavila se interpretacijama pesama kao što su „Djevojka je pod đulom zaspala“, „Đul Zulejha“, „San zaspala“, „Svi dilberi, mog dilbera nema“, „Bol boluje mlado momče“, „Pusti me majko“, „Bosa Mara Bosnu pregazila“, „Mene moja zaklinjala majka“, „Zapjevala sojka ptica“, „Sinoć ja i moja kona“, „Snijeg pade, drumi zapadoše“, „Teško meni jadnoj u Saraj’vu samoj“, „Moj dilbere“, „Djevojka viče s visoka brda“, „Kraj potoka bistre vode“, „Sejdefu majka buđaše“, „Rumena mi ruža procvala“, „Vrbas voda nosila jablana“, „Da sam ptica“, „Zvijezda tjera mjeseca“, „A što ćemo ljubav kriti“ i „Niz polje babo idu sejmeni“.

Slične teme: