Sta je zajednicko najskupljim vinima na svetu?


Vina koja na aukcijama ili u proceni dostižu za mnoge gotovo nezamislivo veliku cenu, zapravo imaju više sličnosti nego što možete pretpostaviti, bilo da potiču iz davnih vremena ili su relativno nov proizvod.

Devet etiketa koje smo izabrali za ovu priču kreću se u rasponu cena od 13.500 dolara za vrhunski rajnski rizling, pa sve do 558.000 dolara za pino noar napravljen pre 75 godina. Najstarije vino na ovom spisku dobijeno je od grožđa ubranog par godina pre Francuske revolucije, a najmlađe je iz 2010. godine.

Dakle:

Pinot Noir 1945 Domaine de la Romanée-Conti ($558.000)
Cabernet Sauvignon 1995 Screaming Eagle Oakville ($500.000)
Pinot Noir 1990 Domaine Leroy Musigny Grand Cru ($244.000)
Merlot 1947 Chateau Cheval Blanc ($304.375 boca od šest litara)
Cabernet Sauvignon 2004 Penfolds Kalimna Block 42 „Ampoule" ($168.000 za bocu od 150 ml)
Cabernet Blend 1787 Chateau Lafite ($150.000)
Sémillon-Sauvignon Blanc Blend 1811 Château d'Yquem ($117.000)
Chardonnay 2010 Domaine de la Romanée-Conti Montrachet ($116.000)
Riesling Trockenbeerenauslese 2003 Egon Muller Scharzhofberger ($13.500 za bocu od 0,375 l)

Prvo valja primetiti da su sva ova vina nastala od najčešće korišćenih internacionalnih sorti, što je pokazatelj da manje poznate sorte, ma koliko bile zanimljive i u trebdu, nisu dovoljno primamljive za najviše domete na aukcijama. Pino noar iz Burgundije zauzima gotovo polovinu liste najskupljih vina na svetu, sledi ga kaberne sovinjon iz doline Napa, koji se nalazi u čak 24 od 25 najskupljih američkih etiketa uopšte, dok kod najskupljih belih vina šardone i rajnski rizling čine ekstremno bitan deo.

Kao drugo, najskuplja vina sazrevaju u ozbiljnoj hrastovini! Iako savremeni trend nalaže što blaži uticaj drveta, ili čak njegov izostanak, tržište najvišeg ranga se neće složiti s time. Pola miliona vredni kaberne Screaming Eagle sazrevao je 65% u novom francuskom bariku pune dve godine, najčuveniji merlo na svetu Petrus odležava 50% u novom ili jedanput korišćenom francuskom hrastu, pino noar Domaine Leroy Musigny Grand Cru fermentisao je u drvetu i zatim odležavao u novom francuskom hrastu, dok trećina čuvenog burgundskog šardonea Domaine Leflaive Chevalier-Montrachet Grand Cru fermentiše i odležava na talogu 15 meseci takođe u novim buradima. Takođe, lako se uviđa da je francuski hrast i dalje standard za dostizanje nebeskih cena.

Treće je ono što vinari svuda u svetu posebno istiću – vino se pravi u vinogradu! Naravno, zdrav plod je baza, ali umetnost odabira pravog trenutka berbe je sinteza iskustva i nauke u sprezi s osećajem i sinergijom vinogradara i enologa. Konkretno, sva vina sa ove naše liste spravljena su od perfektno zrelog grožđa. Za basnoslovno vredno vino berači će biti probuđeni usred noći ako je neophodno! Savršeno odabran trenutak kasnije će se u vinu prepoznati. Zato najcenjeniji šardone nikada nema iznad 14% alkohola. Kaberne sovinjon iz top lige obično je na tom nivou alkohola, dok je kiselost pH između 3,6 i 3,8 (sedam označava da je kiselost neutralna, nakon čega sredina postaje bazna). Za razliku od američkog pino noara, vrhunski iz Burgundije ima nešto niži alkohol (najčešće između 13% i 13,5%) i nešto viši nivo kiselosti, do 3,3. Osnovno pravilo sazrevanja grožđa glasi: Što je zrno slađe, kiseline su niže, samim tim vino nije predviđeno za duže odležavanje jer gubi povoljne organoleptičke osobine. Naravno, u podrumu se mogu dodati kiseline i još koješta, ali vrhunski vinari to izbegavaju. Jer, vino se pravi u vinogradu, zar ne?

Slične teme: