Silvana Armenulic - Biografija

Silvana Armenulić

Datum rođenja: 18. maj 1939. Mesto rođenja: Doboj Datum smrti: 10. oktobar 1976. Mesto smrti: Kolari Država: Bosna i Hercegovina Zanimanje: Pevačica Žanr: Folk

Silvana Armenulić bila je pevačica narodne muzike i sevdalinki. Rođena je kao Zilha Barjaktarević 18. maja 1939. godine u Doboju. Tragično je nastradala u saobraćajnoj nesreći 10. oktobra 1976. godine u mestu Kolari kod Smedereva. Proslavila se sa njenim interpretacijama sevdalinki kao i novokomponovanih pesama „Šta će mi život“, „Ciganine, sviraj, sviraj“, „Srce gori jer te voli“, „Nad izvorom vrba se nadnijela“, „Ludujem za tobom“, „Sama sam“, „Rane moje“, „Dušo moja“ i brojnim drugim. U intervjuu za Radio Sarajevo 1973. godine Silvana je ispričala da nije bilo jednostavno izgraditi ime i naći svoj put na estradom nebu. U početku su je svi podržavali, ali sa uspehom su se nizale kritike medija i kolega pevača. To joj je mnogo smetalo jer kako je rekla za svakog od njih „ima mesta pod suncem“. Među kolegama najviše je volela i poštovala Safeta Isovića, ali je stekla prijatelje kao što su Toma Zdravković, Lepa Lukić i mnogi drugi. U istom intervjuu Silvana je otkrila da pesme koje ona peva zaista jesu setne i tužne zato što se upravo ona tako oseća. Zbog toga je publika prepoznala njenu pravu i iskrenu emociju i prihvatila pesme.

Stilski, ona je bila besprekorna u svim granama narodne muzike, za razliku od njenih kolega koji su se usmeravali na određene stilove i glasili za najbolje. Ona je po ocenama kritičara mogla da bude najbolja u svemu što bi odabrala zahvaljujući svom talentu i glasu.

Detinjstvo i odrastanje

Zilha Barjaktarević (kasnije Silvana Armenulić) rođena je 18. maja 1939. godine u Doboju. Odrasla je sa desetoro braće i sestara. Njen otac zvao se Mehmed, a majka Hajra. Mehmed je radio kao poslastičar. Kada je bila dete Silvana je teško obolela od difterije. U to vreme ova bolest bila je smrtonosna. Oboleo je i njen brat Hajrudin. Iako su šanse bile skoro nemoguće, mala Zilha uspela je da se izbori sa opakom bolešću. Preživela je, ali je njen brat Hajrudin umro. Sve to mnogo je pogodilo porodicu Barjaktarević. Najviše je uticalo na oca Mehmeda koji se posle sinove smrti propio. Porodica Barjaktarević živela je u dobojskom naselju Gornja mahala u vrlo oskudnim uslovima. Obezbediti sve za decu nije bilo nimalo jednostavno. Zilha je maštala o tome kada će konačno uspeti da pomogne svojoj porodici, zaposli se i rastereti roditelje bar malo.

Zbog svega toga i ne čudi što se vrlo mlada, sa samo šesnaest godina, otisnula od topline porodičnog doma. Otišla je u Sarajevo kod tetke gde je započela svoju muzičku karijeru.

Muzička karijera

Njen talenat za muziku prepoznali su nastavnici u osnovnoj školi. U početku je svirala mandolinu. Nešto kasnije počela je i da peva. Prve nastupe u kafanama imala je na Ilidži u Sarajevu kada se iz Doboja doselila kod tetke. Da kao šesnaestogodišnjakinja nastupa u kafanama u Sarajevu njenim roditeljima se nije nimalo dopalo. Mnogo su se protivili izboru svoje kćerke. Ipak, kada su videli da ona ne odustaje, s vremenom su popustili. Put od prvog nastupa, do prve autorske pesme nije bio dug, ali nije bio ni lagan. Nakon što je osvojila srca mnogih u Sarajevu, uputila se u Loznicu gde je nastavila sa pevanjem i nastupima. Četiri godine posle, kada je imala dvadeset godina, konačno je stigla i u Beograd. Tada počinje njena ozbiljna estradna karijera. Uzela je umetničko ime Silvana. Ovo ime odabrala je jer joj se mnogo dopadala tada popularna glumica Silvana Mangano. Njene filmove je mnogo volela. Takođe, još dok je bila u Doboju, kako je Silvana ispričala u jednom radio intervjuu, njeni prijatelji su je nazivali Silvana zbog sličnosti sa istoimenom glumicom. Osim toga, prema pisanju mnogih medija, pevačicu su producenti savetovali da uzme umetničko ime jer su smatrali da će je publika u Beogradu tako lakše prihvatiti.

Publika je bila i više nego oduševljena samom Silvaninom pojavom na sceni. Lepa žena, harizmatična, sa specifičnim stilom odevanja i sa divnim glasom nikoga nije ostavljala ravnodušnim. Šezdesetih godina dvadesetog veka počela je da snima za arhiv Radio Beograda kao interpretator narodnih pesama i sevdalinki. Proslavila se interpretacijama pesama kao što su „Djevojka je pod đulom zaspala“, „Đul Zulejha“, „San zaspala“, „Svi dilberi, mog dilbera nema“, „Bol boluje mlado momče“, „Pusti me majko“, „Bosa Mara Bosnu pregazila“, „Mene moja zaklinjala majka“, „Zapjevala sojka ptica“, „Sinoć ja i moja kona“, „Snijeg pade, drumi zapadoše“, „Teško meni jadnoj u Saraj’vu samoj“, „Moj dilbere“, „Djevojka viče s visoka brda“, „Kraj potoka bistre vode“, „Sejdefu majka buđaše“, „Rumena mi ruža procvala“, „Vrbas voda nosila jablana“, „Da sam ptica“, „Zvijezda tjera mjeseca“, „A što ćemo ljubav kriti“ i „Niz polje babo idu sejmeni“.

Njena najpopularnija pesma je „Šta će mi život“ koju je za pevačicu uradio njen prijatelj Toma Zdravković. Toma je upravo po Silvaninom životu pisao ovu pesmu. Za zagrebački „Jugoton“ Silvana je objavila i ploču „Šta će mi život“. Prodata je u čak 300 000 primeraka.

Problemi sa utajom poreza

Kada se za Silvanu i te kako čulo u svim zemljama bivše Jugoslavije na vrata su joj zakucali poreski inspektori 1972. godine. Osuđena je na šest meseci zatvora i dve godine uslovno zbog toga što su pronašli stari novac koji je zaradila, ali ga nije prijavila. Mnogi su tada smatrali da su ovo podmetanja određenih kuća i kolega sa kojima je Silvana prekinula saradnju. Sve to, naravno, napunilo je stranice medija čiji se isečci i danas mogu pronaći na internetu. Zbog svega toga naredne dve godine uglavnom je nastupala u inostranstvu. Skoro da je nestala i iz medija. Za Silvanu se retko čulo. Ipak, njene pesme su živele. U periodu od 1972. i 1973. godine nije snimala nove pesme. Pribojavala se da joj poreznici opet nešto ne pronađu jer je bila na uslovnoj slobodi.

Nove pesme

Posle ovih teških godina, na scenu se vratila u punom sjaju. Tada je 1974. i 1975. godine snimila pesme „A što ćemo ljubav kriti“, „Ciganine sviraj, sviraj“, „Golube poleti“, „Sama sam“, „Ludujem za tobom“ i druge. Snimila je jednu singlicu sa grčkim pesmama.

Saradnja sa kolegama

Sarađivala je sa raznim kolegama širom bivše Jugoslavije. Sa nekima od njih snimila je i duetske pesme. Među njima su pesme „A što ti je, mila kćeri, jelek raskopčan“ i „Ima dana“ koje je snimila sa Aleksandrom Trandafilovićem. Sa Cunetom Gojkovićem snimila je pesme „Gdje si, da si moj golube“ i „Kad u jesen lišće žuti“. Pesme „Život teče“ i „Sve bilo je muzika“ snimila je sa Arsenom Dedićem. Takođe, tu su i duetske pesme sa Slavkom Perovićem kao što su „Krčmarice daj mi vina“, „Kada smo se sreli prvi put“, „Ketrina“ i „Dođi neznanko draga“.

Festivali

U svojoj kratkoj karijeri Silvana je nastupala na raznim festivalima. Sa pesmom „Kap ljubavi“ prvi put se pojavila na festivalu na Ilidži 1968. godine. Samo godinu dana posle na Beogradskom saboru dobila je nagradu za interpretaciju za pesmu „Sedam godina ljubavi“. Iste godine je opet zapevala na festivalu na Ilidži. Pevala je pesmu „Daruj i noć, daruj mi tren“. I 1970. godine je oduševila publiku na festivalu na Ilidži sa pesmom „Ostavite tugu moju“. Pesma „Grli me, ljubi me“ bila je na festivalu Pesma leta 1972. godine.

Glumačka karijera

Okušala se i u glumačkim vodama. S obzirom na popularnost koju je kao pevačica uživala u zemljama nekadašnje Jugoslavije to nikoga nije iznenadilo. Njena lepota, poseban otmen stil odevanja i čaroban glas, primamili su gledaoce uz male ekrane. Bila je to prilika da Silvanu vide u nešto drugačijem izdanju. Prvi put na filmu se pojavila 1970. godine u filmu „Milorade, kam bek“ kao pevačica Rada, u seriji „Kamiondžije“. Iste godine televizijskoj seriji „Ljubav na seoski način“ dala je posebnu draž. Takođe, kao pevačica Rada u kafani. Otpevala je pesmu „Šta će mi život“ koju je za nju napisao i komponovao njen prijatelj i kolega Toma Zdravković. Pesma je odmah bila hit. Pokazalo se u decenijama koje su došle da je jedna od evergrina narodne muzike upravo ova pesma. Dve godine posle, 1972. dopala joj je uloga pevačice Seke u „Lovu na jelene“. I ovde je oduševila publiku. Film Fadila Hadžića snimala je u Zagrebu. Ulogu Hane tumačila je u televizijskoj seriji „Građani sela Luga“. To je bilo takođe 1972. godine. U estradnim kuloarima tokom snimanja ove serije pričalo se da je u Silvanu zaljubljen režiser Dragoslav Lazić koji je kasnije oženio Snežanu Savić. Govorili su da on zbog svoje zaljubljenosti i opčinjenosti Silvanom uloge izmišljao samo za nju kako bi bio u njenoj blizini. Ipak, Silvana mu nije uzvratila ljubav. To je naljutilo Lazića pa je, kako se pričalo, uništio Silvaninu arhivu na televiziji Beograd. Određeno vreme ona se upravo zbog toga navodno nije pojavljivala na ovoj prestižnoj televiziji. Usledile su još dve uloge u dva filmska ostvarenja 1973. godine. Reč je o „Koncertu za komšije“ i „Saniteksu“.


Smrt

Tragično je nastradala u saobraćajnoj nesreći 10. oktobra 1976. godine u 37-oj godini života u mestu Kolari kod Smedereva. Nesreća se dogodila na autoputu kada je „ford granada“ pri brzini od 150 kilometara na čas udario u kamion iz suprotnog pravca. U toj stravičnoj nesreći život su izgubili Silvana, njena sestra Mirjana Barjaktarević i Rade Jašarević, tadašnji šef Narodnog orkestra RT Beograd. Po zvaničnim informacijama policije automobil je kobne noći vozio Jašarević, mada su kružile priče da je za volanom bila upravo Silvana. Vraćali su se sa zajedničkog nastupa. Njena smrt obavijena je velom tajni i misterije. Nikome nije jasno zbog čega bi Jašarević vozio automobil jer nije bio vičan, kada je to uvek radila Silvana koja je bila spretna za volanom. Sa nastupa te večeri sa njima je trebala biti i pevačica Lepa Lukić. Međutim, Lepa nije otišla jer je zaspala i mnogo ju je bolela glava. Posle ove nesreće Lepa se teško oporavila i više nikada nije sela za volan. Ostala je i priča da je Silvana na jednom nastupu u Bugarskoj otišla da poseti poznatu proročicu Baba Vangu. Navodno, Baba Vanga joj je tada rekla da ne želi ništa da joj gleda i da ide i vrati se za tri meseca. Ipak, kada je Silvana bila na vratima, rekla joj je „čekaj, ti ipak nećeš moći doći za tri meseca, ako ipak budeš mogla dođi“. To se poklopilo sa njenom pogibijom što je ovu smrt još više učinilo misterioznom. Vest o Silvaninoj smrti teško je pala njenoj brojnoj publici koji i danas neguje uspomenu na Silvanu.


Privatni život

Bila je u braku sa poznatim teniserom Radmilom Armenulićem. Iz tog braka dobila je kćerku Gordanu, njenu jedinicu. Udala se 1961. a kćerku je dobila 1964. godine. Silvana je Radmila upoznala tokom svog nastupa u hotelu „Grand“. Vrlo otmen gospodin dolazio je svaku veče da uživa u njenim pesmama. Izdvajao se iz mase i pio sok od maline. To je prvo skrenulo njenu pažnju. S obzirom da joj se otac propio i da je u kafani često imala neprijatne situacije sa pijanim gostima, Radmilova odmerenost i sok od maline su je oduševili. To je i sama kasnije govorila u svojim intervjuima u medijima.

biografija.org