Zoran Gajic - Biografija

Čovek koji se proslavio pesmom "Rastao sam pored Dunava", nažalost, otplovio je rekom života za uvek ...
Bio je nežan, osećajan pevač, sa mekim glasom. Zoran Gajić je iznenada umro, na vrhuncu karijere. Danas mnogi pevači pevaju pesme koje je on prvi otpevao i misle da je reč o izvornim pesmama.


Zoran Gajić koji je otpevao i pesmu „Nisam te se nagledao” Radeta Vučkovića, kao adolescent bio je u domu za maloletnike. Voleo je da se tuče, što je očigledno bio samo način da pobegne od suštine svoje ličnosti i da se lažno predstavi u društvu mangupa. Bio je nežan, osećajan pevač, sa mekim glasom koji su mnogi poredili sa glasom Cuneta Gojkovića.
„Zoran je imao nadimak Grozdinac. Čuo sam da ga je sam sebi dao, iz pijeteta prema majci. U njemu su živele dve ličnosti, impulsivni Zoran i nežni Grozdinac. Bili smo u isto vreme u Kanadi, pevali smo u dve kafane u Torontu. U kafani u kojoj sam pevao ja izbila je tuča. Ne znam kako je on saznao za tuču ali je već posle 20-tak minuta bio u mojoj kafani, uzbuđen, spreman za tuču. Rekao je da mu pokažem čoveka koji me je udario. Niko me nije udario, biju se međusobno - odgovorio sam. Odahnuo je, krenuo nazad u svoju kafanu” - seća se Nikola Urošević, pevač narodne muzike.
Zoran Gajić je iznenada umro, na vrhuncu karijere. Danas mnogi pevači pevaju pesme koje je on prvi otpevao i misle da je reč o izvornim pesmama. Ali, to je priča o nepoštovanju intelektualnog rada kojeg ima i na estradi ali se ljudi sa estrade trude da ga zanemare, osećajući ga kao nepotreban teret.


Jedna od legendi našeg grada bio je i Zoran Gajić – Grozdinac. Prvo kao „tvrdi“ momak sa kaldrme, a kasnije kao poznati pevač narodnih pesama.
Generacije Kragujevčana Grozdinca pamte kao „mangaša“. Čuvene su njegove tuče na igrankama i skakanje sa trambuline na vojnim bazenima, nadmetanje njega i Gudala.
Kada se sve sabere, Zoran nije imao većih prestupa, sem što je smeo da uradi ono što drugi nisu mogli ni da pomisle.
Tako je stigao i do popravnog doma u Negotinu.
Njegov drug Aca Drmba, koji je sa Gajićem bio i u Negotinu, seća se:
- Nagovaram ga da idemo u Negotin u popravni dom, jer tamo možemo da naučimo slovoslagački zanat.
- Kakav slovoslagački zanat! Bolje da učimo bravarski! Ako ovako nastavimo, neće nam preostati ništa drugo nego da obijamo brave, odgovori Zoran.

Moler Aca Drmba, najbolji drug pevača Zorana Gajića – Grozdinca, priča kako su kao osnovci zaglavili u popravnom domu.
- Bila je u Gimnaziji neka izložba oružja. Odemo Zoran i ja, pošto smo kao klinci gledali kaubojske filmove i obožavali oružje.
U jednoj vitrini, ugledamo lepe pištolje i drpimo ih. Nismo znali da su to trofejni pištolji čuvenog revolucionara Toze Dragovića,
Stave nas pod starateljstvo i pošalju u popravni dom, Grozdinca u Negotin, a mene u Knjaževac.

Poznati gradski mangupi, među kojima Graja Kolonac, Aca Drmba, Zoran Grozdinac i još neki, bili su i u popravnim domovima, u „vunenim“ pedesetim godinama. Aca je pisao molbu da ga iz Knjaževca prebace u Negotin, gde je bio Zoran.
- Dođem u Negotin, a Grozdinac traži da ga podržim u kandidaturi za predsednika! Kakvog predsednika, čudim se.
- Kao Tito! Mi smo parnjaci, on bravar – ja bravar, on rođen 25. maja – ja rođen 25. maja. On bio u zatvoru – ja bio u zatvoru!
- Pa, šta će ti to?
- Sve bi vam priznao u radni staž, što ste bili u domovima i zatvorima!


Pocivaj u miru legendo!