Dobrica Erić

Dobrica Erić, rođen je 1936. godine u Donjoj Crnući, u Gruži, opština Gornji Milanovac, je srpski književnik.
Dobrica Erić je književnik koji je završio četiri razreda osnovne škole u Vraćevšnici i oprobao sreću - kako sam kaže - u mnogim zanatima. Svojim bogatim stvaralaštvom na svojevrstan način obeležava življenje na šumadijskom i srpskom prostoru. On je pesnik, prozni i dramski pisac, lirski zdravičar Gruže, slikar prirode, sela, detinjstva i ljubavi. Nezaobilazan je u antologijama i udžbenicima. Piše poeziju i prozu, sarađuje u brojnim listovima i časopisima i često govori svoje pesme u raznim pilikama. Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. tod. a do danas više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica... Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na svetske jezike. Pesme su mu ušle u čitanke, antologije, školske lektire. Za mnoge su kompozitori napisali muziku. U javnim nastupima - na TV, na večerima poezije i drugim priredbama on svoje pesme ne čita, on ih govori, jer ih gotovo sve zna napamet. Sa D. Vitoševićem pripremio je antologiju - Orfej među šljivama (1963), a samostalno priredio antologiju - Da sabljama zemlju dijelimo (1994).

Nagrade i priznanja

* 1974. Goranov vijenac
* 1977. Mlado pokolenje
* 1977. Orden zasluga za narod
* 1982. Nagrada Zmajevih dečjih igara
* 1982. Vukova nagrada

Bibliografija

* 1959. Svet u Suncokretu
* 1965. Vašar u Topoli
* 1966. Stari seljački kalendar
* 1968. Slavuj i sunce
* 1969. Ogrlica od grlica - Kulturni Centar, Novi sad
* 1973. Torta od sedam spratova
* 1975. Pesma o svicima
* 1976. Dolina suncokreta
* 1977. Večni kratkovečnici
* 1978. Slavuj i sunce - IRO. Mladost, Zagreb
* 1979. Bašta sa sedam ruža
* 1980. Sricanje žene
* 1980. Leto u Kalipolju - IRO. Veselin Masleša, Sarajevo
* 1980. Čardak između četiri jabuke
* 1982. Moj drug, Milivojčićev lug
* 1985. Cunčeva verenica
* 1987. Tako žubori reka
* 1988. Pismo kraljici cveća - Rad, Beograd
* 1989. Roždestvo ratarevo
* 1989. Krunisanje
* 1990. Bunar za prijatelje
* 1991. Puževa srma
* 1991. Ekološki bukvar
* 1992. San Gružanske letnje noći
* 1993. Jezero Ježeva bara
* 1993. U vatri bismo, ne izgorismo
* 1993. Plači voljena zemljo
* 1999. Razapeta zemlja
* 1999. Vilina Dolina
* 2002. Pusti puže rogove - IP. Rad, Beograd
* 2002. Krunisanje - IP. Rad, Beograd
* 2005. Deca sa zlatom lipe u kosi

Blistave kapi

Uzalud će mi trave bajati
I suncokreti na koje ličim.
Svi kada zađu, ti ćeš stajati
U krugu što se ne briše ničim.

Ko god mi svrati na konak sniće
Sunce u ptičje perje skriveno.
I tvoje venčano ruho biće
Mojim mislima prošiveno.

Kad stresem se sa blistave kapi
Uskršnjeg vina tvojih godina
Zemlja će preda mnom da razjapi
Bezube čeljusti pukotina.

I zalud će mi trave bajati
I suncokreti na koje ličim.
Svi kada zađu, ti ćeš stajati
U krugu što se ne briše ničim.

Belo brdo meseca

Belo brdo meseca ozari zemlju.

Da se med prospe iz svih košnica
u selu, ne bi noć bila sladja.

Noć ili dan, ili oboje: noć kao dan,
samo lepša.

Sad i vrbe u dolji liče na breze!

To nije mesečina, već mleko.
To nije ptičije mleko,
već mleko mesečine,
lekovito mleko od mesečevih koza.

Oni koji spavaju, propustiće
najlepši san, oni koji su budni,
veoma su mi bliski, iako ne znam ni
ko su, ni gde su, ni zašto bdiju.

Sve moje brige, zveri što su me
vazdana vijale po vrletima, miruju
sad u dolji kao stado ovaca.

Strepim samo da moje disanje ne
poremeti savršeni mir drveća.

Bože, kako je lepa zemlja, kako je
lepo što sam živ i što je vidim!

U ovom trenutku praiskonske lepote
ja nemam bliže rodbine
od drveća i meseca.

Slutim da me neko čeka na jednom
od onih srebrnih brežuljaka, pod
jednim od ovog mnogobrojnog drveća.

Pa ako treba ( a treba ) noćas
nešto da mi se desi, neka to bude
Žena.

Dan ove noći da pamtim do sudnjeg dana!