Najpoznatije vrste belog vina

Najpoznatije vrste belog vina

Šardone (fr. Chardonnay) — Verovatno najtraženije grožđe na svetu. Bolje uspeva na siromašnijem zemljištu, ali se prilagođava i drugim tipovima. Daje male grozdove tanke kože. Rano cveta i zri. Danas se gaji u svakoj zemlji u kojoj se pravi vino.

Šenin blan (fr. Chenin Blanc) — Koristi se za najraznovrsnija vina, daje obična i penušava, suva i slatka. Gaji se najviše u dolini Loare – jugozapadna Francuska, pa sve do Atlantika. Ima tanku kožu, kasno sazreva. Raste i u Južnoj Africi, Kaliforniji, Australiji i Novom Zelandu. Daje dugotrajna vina, ali i vina koja se odmah piju.

Crveni traminer ili Klevner (nem. Gewurztraminer ili Traminer) — Iako je plod žučkasto-roze boje, od njega s eprave suva i slatka bela vina, karakterističnog aromatičnog i začinjenog ukusa – gewurtz znači začin. Poreklom je iz Aldo Adiđe, italijanske pokrajine u kojoj se govori nemački. Gaji se i u Alzasu (Francuska, deo prema Nemačkoj), Austriji, Nemačkoj, Sloveniji, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, ali i na drugom delu sveta – u Australiji i na Novom Zelandu.

Rizling (fr. Risling) — Ova sorta voli hladniju klimu. Ima bleda zrna sa mrljama i raste u malim grozdovima. Kasno cveta i zri. Daje vrhunska suva, poluslatka i slatka vina. Gaji se u Nemačkoj, Alzasu, Italiji, Australiji, SAD...

Sovinjon blan (fr. Sauvignon blanc) — Grožde doline Loare, raste na krečnjaku, pesku, šljunku. Kompaktni mali grozdovi tanke kože. Rano zri. Gaji se i u Italiji, Južnoj Africi, na Novom Zelandu, u Australiji, SAD...

Semilon (fr. Semillon) — Daje sjajna slatka vina i visoko kvalitetna suva. Ima velika zrna i tanku kožu. Traži specifične klimatske uslove. Raste u Bordou u Francuskoj, Čileu, Australiji, SAD, Južnoj Africi.

Izvor:vino.rs