Jovanka Stojkovic

Jovanka Stojkovic

[Samo registrovani korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]


(Temišvar, 1855 — Pariz, 1892) pijanistkinja, kompozitorka

Posle završenih studija klavira, kod Lista, koji je prema pisanju novosadskog Pozorišta Jovanku smatrao "prvom pijanistkinjom današnjeg veka" i Drajšoka, Jovanka dolazi u Novi Sad gde o njenom muziciranju sa oduševljenjem pišu Jovan Subotić i Laza Kostić.

Podstaknut virtuoznošću ove profesionalne pijanistkinje, Avgust Šenoa piše opširnu kritiku, posle njenog koncerta u Zagrebu. Željna usavršavanja, Jovanka u Italiji uči solo pevanje i nastupa ne samo kao pijanistkinja, već kao koncertna pevačica, a ogleda se i u komponovanju. Postoje podaci da je koncertirala u Beču, Pešti, Gracu, Londonu, Danskoj Rusiji… Njen repertoar je bio bogat i raznovrstan: List, Doniceti, Guno, Šubert, Mocart, Mendelson, Vagner, Stanković, sopstvene kompozicije. Poslednje godine života je provela u Parizu, gde je i umrla.

JOVANKA STOJKOVIĆ
ZABORAVLJENI SRPSKI MUZIČAR

Pogrešno bi bilo mišljenje da u našoj istoriji muzike nije bilo značajnih muzičkih umetnika — izvođača. S obzirom na stepen kulture, društveno-političke okolnosti i uslove za razvoj umetnosti koje su Srbi imali u toku svoje ictorije, bilo je dobrih i talentovanih muzičara čiji je umetnički nivo često bio ravan zapadnoevropskom, pa čak i nadmašivao ga — ali se o takvim umetnicima malo zna.

Mi smo imali dosta umetnika koji su, u drugoj polovini XIX veka, u doba rascvata evrpske građanske kulture, bili njeni izvrsni graditelji. Među njima, jedna od najznačajnijih, ali do sada malo poznatih ličnosti je pijanistkinja, koncertna pevačica i kompozitor Jovanka Stojković. Do danas se o njoj nije znalo upravo zato što u našoj istoriografiji muzike nije bilo nikakvog kontinuiteta, niti brige o tome da se naše kulturne pojave dosledno beleže i sačuvaju, i što se pogotovu malo pažnje obraćalo reproduktivnim umetnicima, a naročito ženama. Mislim da će činjenice koje ću izneti o Jovanki Stojković dokazati koliki je to minus u našoj kulturnoj povesti.

Rođena oko 1855 u Temišvaru, Jovanka Stojković, posle završenih studija klavira kod Drajšoka i Lista dolazi u domovinu. Ona ulazi u muzički život Novog Sada sedamdesetih godina, u vreme najjače aktivnosti Ujedinjene omladine srpske, doba vatrenog rodoljublja, kada se klicalo svakoj kulturnoj pojavi koja je mogla izazvati ne samo patriotska osećanja nego i nacionalni ponos. Tako su i prve beleške koje nalazimo o njoj i kojima je ona uvedena u naš muzički život u duhu tog romantičnog izražavanja: "Ovogodišnjeg maja pojavio se u srpskim lugovima jedan slavuj, kakvoga još do sada ne odihaše naše mlade i krvave gore..." — beleži o njoj "Mlada Srbadija" ), a časopis "Pozorište": "U veoma siromašnoj umetničkoj gradini srpskoj pupi cvetak, koji svojim mirisom malo da neće nadmirisati sve svoje druge i drugove. To je Jovanka Stojkovićeva mlada i lepa Srpkinja iz Temišvara."2) Koji su to drugovi i druge srpske narodnosti koji su u to doba radili na muzičkom polju? U vreme prvih nastupa Jovanke Stojković na "koncertnom podijumu 1872 g. Kornelije Stanković je sedam godina pre toga umro, Aksentije Maksimović je samo jednu godinu nadživeo njene uspehe, Jovan Paču, omladinac kao i ona, već je bio istaknut u štampi kao "vešt svirac na klaviru" ), Mita Topalović je počinjao svoju karijeru u Pančevu, a đak učiteljske škole u Somboru Josif Marinković tek je o sv. Savi 1873 godine dirigovao svoju prvu kompoziciju. Mećutim, već od šezdesetih godina počele su se u Novom Sadu priređivati redovne "besede" na kojima je istupao veliki broj pijanistkinja, većinom učenica Aleksandra Morfidisa, među kojima su bile Marta Radulović, Katinka Kodina, Sofija Čakrina, Katka Veličković ), Mileva Isaković, Anastasija Kondoroševa, Ljubica Medaković, a naročito se isticala Sida Vasiljević"). No dok su sve ove devojke većinom bile građanske gospođice koje su u programu svoga vaspitanja imale muziku kao neizbežni predmet i sastavni deo tog vaspitanja, a zanimanje muzikom — koje je inače bilo na amaterskoj bazi — obično napuštale udajom, — dotle je Jovanka Stojković više godina istupala kao ozbiljni profesionalni muzičar, što ćemo kasnije videti ne samo iz sudova koji su o njoj dati nego i iz programa koje je izvodila.

Štaviše, Jovanka Stojković, iako odrasla i odgajena u inostranstvu, u mirnoj i udobnoj građanskoj sredini koja joj je omogućila solidno muzičko obrazovanje i nesmetano usretsređivanje na njen muzičarski poziv —, nije se oglušila ni o društvenu stvarnost i političke prilike svoga vremena. Zato nju Ujedinjena omladina srpska prigrljuje sa njoj svojstvenim žarom i zato u svome glasilu "Mladoj Srbadiji", — listu koji se kroz članke Svetozara Markovića, Drage Dejanović, Vase Pelagića i drugih bori za emancipaciju žena, — daje ovakvu ocenu njenog umetničkog rada: ". . . Pored svoje dične braće evo se danas pojavi i jedna sestra Srpkinja (braćom i sestrama su se članovi Omladine međusobno zvali — prim. S. Đ.-K.), koja je u stanju da oplete nov sjajan venac sposobnostima i dostojanstvu srpskog ženskinja. Ime joj je Jovanka Stojkovićeva... ona je se ovoga proleća prvi put potpuno videla u sredini svoga naroda; veštinu svojih prstiju na glasoviru ona je učila od učitelja jevropskih, ali onu vedru ozbiljnost svoju, onu zanošljivu silinu osećanja a bez razmaženosti, onu neodoljivu volju za učenjem, onu svoju neobičnu skromnost i čednost, to nije mogla naučiti ni od kakvog učitelja, to je samo njezino — srpsko."

"Jovanka se naročitom ljubavlju bavi sa potpunim veštačkim, savršenim, ili tako nazvanim "izvrsnim" (klasičnim) proizvodima muzike. Pod njezinim devojačkim prstima uskršavaju sa celom dušom i srcem i telom najbujniji stvorovi velikih muzičkih umetnika. Ona ih razume u dubljini svoje duše i razgovara se s njima kao najprisnija prijateljica, svirajući najduže komade napamet bez pregledalice. Nema te teškoće od koje bi ona uzmicala, šta više ona je u koncertima svojim i birala najteže i najzamršenije veštačke proizvode. I opet ne mislimo da je njezina snaga u tome, njezina snaga izlazi najjače na videlo baš onda kada su joj prsti najmirniji, kada se ispod obojih ruku njezinih izliva ona nežna finoća, u kojoj po jedan glasak, po jedna suglasnica u stanju je da prodre do najtajnijega kutka u živom ljudskom srcu."6)

Ovim kritikama, iz kojih donosim samo odlomke, pretstavljena je Stojkovićeva srpskoj publici posle svojih prvih koncerata u Novom Sadu marta i aprila meseca 1872. Iz tih kritika saznajemo da je ona, pre nego što je došla u srpsku sredinu, odrasla većinom u Pragu i Beču, da je bila učenica Lista i da je učitelj List "izjavio o svojol učenici, da je smatra prvom pijanistkinjom današnjeg veka!"7) Međutim, pre ovih koncerata, ona je imala koncerte na Rijeci, u Zagrebu, Trstu, Zemunu, Pančevu, Vršcu, Bečkereku, Somboru i Subotici,8) a prema drugim izveštačima davala je koncerte u Beču, Gracu i Pešti, gde "svi listovi pišu o njojzi s najvećim ushitom", a iste godine je bila angažovana "za letnju sezonu u Londonu, u Hajdparku, a za zimsku u Danskoj i Ruskoj, gde misli ostati".9) Danas nam nije bilo moguće proveriti te kritike koje su o njoj izlazile u Beču, Gracu i Pešti, a niti utvrditi da li je bila u Engleskoj, Danskoj i Rusiji, ali da je svakako bila u inostranstvu, potvrđuje nam činjenica što posle njenih koncerata po jugoslovenskim gradovima, 1872 godine, ne nalazimo traga o njoj sve do 1878, kada ponovo koncertira u našoj sredini. Sasvim je moguće da je ona provela to vreme na turneji po stranim gradovima, a pogotovo u Pešti, ponovo kod Lista, jer je List od 1869 do 1876 delio svoj boravak između Pešte, Rima i Vajmara. Nesumnjivo je i to da Stojkovićeva, kada je došla u Novi Sad i Beograd da daje svoje prve koncerte nije bila nepoznata toj sredini, nego je čak bila čuvena, proslavljena umetnica, jer za nju kaže recenzent "Mlade Srbadije": "U Novome Sadu pak dočekana je veštakinja tako kako još nikada ni jedan veštak u ovome vojvođanskom gnezdu prosvete srpske nije dočekan.10) Štaviše, posle tog prvog njenog zaista trijumfalnog uspeha, Jovan Subotić, u ono vreme takođe član Ujedinjene omladine srpske, posvećuje joj sledeće, za ono doba omladinskog rodoljublja tipične emfatične stihove:

Pod naslovom: Sestri Srpkinji, proslavljenoj umetnici Jovanki Stojkovićevoj, srpska novosadska braća na Đurđev-dan 1872

Umetnosti genije visoki
duh ti dade, koji slavi vodi:
otvoren ti stoji svet široki:
vekova ti s' tučna dver razvodi.

Na polasku umetničkoj slavi
kliču ti braća: Sretno, sestro, pođi!
A kad lepoj stečeš venac glavi,
onda opet miloj braći dođi!

Idi, sestro, sijaj i drugima!
Umetnost je opšte blago svima:
al' znaj slava da najlepše sjaje,
koju narod svojoj kćeri daje.

riznicasrpska