Zasto se suse zasadi maline?

Ne nazire se kraj problemu sušenja malinjaka. Čeka se zaključak komisije. Da li imamo dovoljno kvalitetnog, bezvirusnog, sadnog materijala?

Sušenje zasada problem je sa kojim se suočavaju malinari Srbije, a bolest je registrovana u celoj zemlji. Vlada je na predlog Asocijacije malinara formirala stručne timove da utvrde uzroke i predlože mere za spas proizvodnje.

U malinarstvu ove godine glavna tema nije cena već sušenje zasada. Zbog toga će, procenjuje se, rod biti manji za 50 do 70 odsto. Reč je o kulturi koja državi donosi devizni priliv od oko 250 miliona evra godišnje. Sušenje biljaka pojednako zahvata i one zasade gde su primenjene sve agrotehničke mere i nagoveštava još veće probleme.

- Ako ovako nastavi, bojim se da je malina pred uništenjem. Ovde, kao što znate, više od 90 odsto ljudi živi isključivo od maline - kaže Milan Radojičić, voćar iz Trešnjevice kod Arilja.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović predviđa da se može očekivati od 50 do 70 odsto manje maline na teritoriji cele Srbije.
- Analiza će uraditi svoje, struka će pokazati, pa ćemo videti ko je glavni krivac. Stručni timovi, koji su na terenu, za dva meseca bi trebalo da obiđu više od 2.000 malinara širom Srbije.

Dragan Rahović sa Instituta za primenu nauke u poljoprivredi smatra da će glavna bitka voditi za rod koji ćemo dobiti u sledećoj godini. Neodgovarajući sadni materijal jedan je od velikih problema.

- Mi očekujemo da ćemo za naredne dve godine imati sasvim dovoljnu količinu sadnog materijala da pokrijemo čitavo područje republike Srbije - kaže Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo iz Čačka.

Pomoćnik ministra za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Aleksandar Bogićević smatra da treba spasti ono što se spasiti može u ovoj godini, a onda treba napraviti sistem, koji će biti tako ustrojen da se ovakve stvari ne dešavaju u budoćnosti. Zbog toga će biti pojačan rad savetnika i inspekcijski nadzor, a sve kako bi se sačuvala proizvodnja od voćnjaka, preko hladnjača, do tržišta i izvoza.
- Ni jedna karika ne sme da ispadne iz lanca. Jako je bitno da svi budemo zajedno u celom ovom problemu, jer, definitivno, jedni bez drugih ne možemo.

Moramo svi stati uz ovu priču da bi očuvali malinarsku proizvodnju – kaže Dragiša Terzić, predsednik Skupštine opštine Arilje. Gubici u ovogodišnjem rodu i prihodu, veliki su problem ne samo ariljskih voćara, nego i svih ostalih srpskih voćara, kao i države, čiji je drugi izvozni poljoprivredni proizvod upravo - malina.

Izvor: poljoprivreda.info