Velika potražnja za morskim algama kao dodatkom za stočnu hranu

Globalna potražnja za algama je u porastu jer je reč o jednom od najraznovrsnijih prirodnih izvora vitamina i minerala za ljude i stoku. Nedavno preliminarno istraživanje pokazalo je da mala količina morskih algi koja se dodaje stočnoj hrani može smanjiti emisiju metana goveda za čak 99%

Morska trava je takođe dobar izvor aminokiselina, antioksidanata i esencijalnih masnih kiselina u ishrani ljudi i stoke, a koristi se i kao đubrivo i u kozmetičkoj industriji.

Dokazano je da hranjenje morskom travom povećava sveukupno zdravlje i stope rasta, ali nedavno preliminarno istraživanje je pokazalo da mala količina morskih algi koja se dodaje stočnoj hrani može smanjiti emisiju metana goveda za čak 99%.

Povećana potražnja za algama

Prodaja morskih algi širom sveta dostigla je vrednost višu od 4 milijarde dolara u 2016. i predviđa se da će do 2024. godine porasti na oko 10 milijardi dolara. Azijske zemlje povećavaju prodaju kako bi ispunile zahteve kupaca iz SAD i Evrope u svim tržišnim sektorima. Ova povećana potražnja za algama postala je toliko značajna da jedna britanska kompanija koja sakuplja i prerađuje alge u grupi ostrva Spoljni Hebridima, na severozapadnoj obali Škotske, sada širi svoje proizvodne kapacitete kako bi zadovoljila taj zahtev. Hebridean Seaweed Company Limited najveći je industrijski prerađivač morske trave u Velikoj Britaniji i stacioniran je na ostrvu Levis. Od 2006. godine preduzeće proizvodi proizvode od morskih algi za upotrebu u dodacima za stočnu hranu, đubrenju zemljišta i u nutricionističkom sektoru.

Posebne dozvole potrebne za žetvu

U kristalno čistim vodama idealnim za žetvu, kompanija je stacionirana u Arnish Pointu u blizini Stornoveja. Vlasnici Martin Macleod i Malcolm Macrae su iz obližnjeg sela Leurbost. Trenutno, 7 miliona funti je uloženo u proširenje proizvodnog pogona kako bi se zadovoljila povećana potražnja za proizvodima od morskih algi. Hebridean Seaweed godišnje proizvede 6.000 tona morskih algi i izvozi ih širom sveta, ali potražnja raste.

Od sirove do osušene ostane samo četvrtina morske trave

Iako je ručno rezanje morske trave nekada bila omiljena metoda žetve, sada je poželjna mehanička žetva. Brodovi rade blizu obale i prerežu alge dok stabljike plutaju iznad morskog dna. Zatim se vreće pune travom i vuku malim brodom do zaštićenog prostora za utovar na kamion. Macleod kaže da je ova metoda žetve ekološki prihvatljiva i održiva, jer se seku samo vrhovi stabljika što omogućava da se morska trava regeniše u relativno kratkom vremenskom periodu.

„Imamo dozvolu za sakupljanje 12 sati dnevno, ali radimo oko 6 do 8 sati kako bismo osigurali održivost i ponovni rast. Dnevno se bere do 40 tona sveže morske trave što iznosi oko 10 tona prerađene morske trave, jer je odnos sveže morske trave prema prerađenom proizvodu oko 4 do 1 ”, rekao je on.

Kada morska trava stigne u postrojenje za preradu, prvo mora da se osuši, a zatim melje u proizvod koji traži svaki kupac. Trenutno se eksperimentiše sa različitim načinima sušenja kako bi se osigurala veća produktivnost i efikasnija upotreba energije.

Za investiciju vrednu 7 miliona funti kompanija Hebridean Seaweed može da zahvali EU kao i škotskoj vladi koja je pomogla u izgradnji. Pogon se prostire na 3.250 kvadratnih metara pokrivenog objekta i još 17.000 kvadratnih metara dvorišnog prostora koji čini najveću fabriku morskih algi u Evropi. Jedan od najneobičnijih klijenata je Pinevood Studios koji s vremena na vreme naručuje tonu algi za ukrašavanje setova za razne filmske i TV produkcije.

Izvor: poljoprivreda