Vinski pojmovi koje treba znati

Vinski pojmovi koje treba znati

Nije dovoljno samo uživati u vinu. Da bi ste ga bolje razumeli i prepoznali šta je to sve što vam se sviđa u njemu, potrebno je upoznati se i s osnovnim pojmovima. Evo nekih, čisto da bi znali šta znače ako ih neko u društvu pomene. Ili, što da ne, ako vi poželite da ostavite utisak.

Aeracija: Postupak kojim se u kontaktu s vazduhom omekšavaju vina bogata taninom.

Aroma: (buke): Skup mirisnih sastojaka u vinu koje osetimo čulom mirisa. Termin „buke“ koristi se po istom osnovu ali za starija, odležala vina.

Aromatizovano vino: Vina u koja se dodaju aromatične tvari. Kod nas je najpoznatiji bermet, a u svetu marsala i vermut.

Barik (Barrique): Bure od hrastovine zapremine 225 litara, originalno korišćeno u Bordou, danas rasprostranjeno po celom svetu. U njemu sazreva mlado vino, najčešće 12 meseci, prilikom čega drvo, između ostalog, daje vinu dodatni miris, boju i ukus.

Belo vino: Vino proizvedeno od grožđa belih sorti vinove loze. Boja može da ide od sasvim blede do zlatnožute boje.

Berba: Naziv za branje grožđa koje se najčešće dešava u septembru i oktobru, ali postoje i kasne berbe koje mogu da se protegnu do sredine novembra, kao i ledene koja se odvija kada je temperatura najmanje -7 stepeni Celzijusa, tačnije, zrno mora biti zamrznuto.

Crveno (crno) vino: Vino proizvedeno od grožđa crvenih (crnih) sorti. Boja se kreće od crvene do zagazito ljubičaste.

Degustacija: Probanje pojedinih vina s namerom da se kasnije napravi njegova objektivna procena, pri čemu se uzimaju u obzir izgled, boja, miris, ukus i opšti utisak. Degustatori treba da imaju sposobnost razlikovanja sortnosti i prepoznavanja različitih aroma i ekstrakata u vinu, te da umeju to i jasno da definišu prilikom opisivanja.

Dekantiranje: Pažljivo pretakanje vina u posudu kako bi se uklonio talog i omogućilo vinu da pre konzumiranja bude duže u dodiru s kiseonikom i bolje razvije arome.

Geografsko poreklo: Vina s oznakom geografskog porekla podrazumevaju vino proizvedeno isključivo od grožđa iz vinogradskih područja (rejona, podrejona i vinogorja), kontrolisanog porekla, kontrolisanog porekla i kvaliteta ili kontrolisanog porekla i garantovanog kvaliteta.

Harmonično vino: Dobro balansirano, odnosno skladno vino u kom su uravnotežene sve bitne komponente (alkohol, kiseline, aroma, slast...) tako da se nijedna posebno ne izdvaja.

Iskričavo: Vino osvežavajućih kiselina.

Karakter: Kada se kaže da neko vino ima karakter, misli se da nosi karakteristične odlike podneblja (teroara) u kojem je nastalo.

Kjanti: Tradicionalno i omiljeno italijansko vino, pravi se u Toskani i uglavnom se sastoji od grožđa sorte sanđoveze. Nekada obično svakodnevno vino, lagane taninske strukture koja se dobro slagala uz testenine, kjanti se danas proizvodi i kao veliko cenjeno vino.

Kvalitetno vino: Vino sa geografskim poreklom proizvedeno od grožđa jedne ili više sorti i sa izraženim kvalitetnim karakteristikama za sortu ili sorte koje potiču iz jednog podrejona ili najviše dva susedna podrejona.

Kupaža: Mešanje više vrsta ili tipova vina.

Lagano vino: Vina s niskom koncentracijom tanina i nižim udelom alkohola. Odlikuje ih pitkost i niža energetska vrednost u odnosu na teška vina.

Ledeno vino: Visokokvalitetno dezertno vino koje se proizvodi od bobica koje su prilikom berbe i muljanja prirodno smrznute. Ima visoku količinu šećera i kiselost, ali je zbog načina proizvodnje jer je tek svaka deseta ili petnaesta vrhunska berba ledena, jedno od najskupljih vina.

Mlado vino: Vino koje nije prošlo kroz potpunu tehnološku obradu, već samo kroz delimičnu ili celu fermentaciju.

Oksidacija: Hemijska reakcija do koje dolazi usled kontakta vina s kiseonikom, pri čemu vino menja boju i dobija drugačiji miris, boju i ukus.

Organsko vino: Vino nastala od grožđa uzgajanog bez veštačkih aditiva za održavanje kvaliteta roda.

Penušavo vino: Vina s povećanim prisustvom ugljen-dioksida, usled čega se prilikom sipanja u čašu pene. Naziv šampanjac označava penušava vina nastala u francuskoj regiji Šampanj.

Pojačano (fortifikovano) vino: Vina nastala dodavanjem alkohola (brendi) tokom fermentacije, čime se prekida taj proces, zadržava visok procenat preostalog šećera i povećava alkohol na oko 20 procenata. Najpoznatiji primer ovakvih vina su porto, vermut i šeri.

Poluslatko vino: Vino koje sadrži od 12 do 50 grama grama neprevrelog šećera u litri.

Polusuvo vino: Vino koje sadrži od četiri do 12 grama neprevrelog šećera u litri.

Prokupac: Srpska autohtona sorta poznata i kao kameničanka, rskavac, nikodimka... Vino je pitko, harmonično, svetlijecrveno, ne prejakog tela. Od prokupca se radi ružica i sve više vrhunsko suvo crveno vino.

Roze: Svetlocrveno vino dobijeno od crvenog grožđa na način da se kožice ploda, koje sadrže boju, odvajaju pre ili neposredno nakon početka vrenja.

Slatko vino: Vino s ostatkom šećera višim od 50 grama po litri. Ostale kategorije vina u odnosu na količnu šećera su suvo, polusuvo i poluslatko.

Somelijer: Ekspert za vina.

Sorta: Naziv za skup vinove loze koji pripadaju istoj vrsti. Procena je da danas u svetu postoji više od 20.000 sorti vinove loze!

Stono vino: Najniža kvalitetna kategorija vina u Srbiji. Ovo su vina od jedne ili više sorti bez geografskog porekla.

Suvo vino: Vino bez ostatka prirodnog šećera ili maksimalno do četiri grama po litri.

Tamjanika: Lokalni klon internacionalne sorte beli muskat sitnog zrna, odnosno muscat blanc à petits grains. Naše ime dobila je zahvaljujući tamjanu, mada retko na njega zaista i miriše, a od nje se dobija pitko i harmonično vino veoma prijatnog ukusa, mirisa i značajne slasti.

Tanini: Supstance koje imaju važnu ulogu u dozrevanju vina. Nalaze se u peteljkama, košticama i kožicama grožđa i muljanjem dospevaju u sok. Vino dobija dodatne tanine držanjem u drvenim buradima. Tanini imaju konzervirajuće delovanje, pa su važan sastojak vina namenjenih za duže čuvanje i imaju povoljan uticaj na ljudski organizam.

Telo: Utisak koji vina ostavljaju u ustima i na osnovu toga razvrstavaju se na lako, srednje i puno telo.


Teroar: Izraz koji obuhvata vrstu tla i mikrokilmatske karakteristrike vinograda iz kojeg se dobija grožđe za određeno vino. Vina u kojima se oseća karakteristični teroar posebno su na ceni.

Vrenje: Prilikom vrenja vina šećer u moštu se uz pomoć kvasca pretvara u alkohol i ugljen-dioksid. Vrenje se može zaustaviti filtracijom i sumporenjem kako bi u vinu ostao deo neprevrelog šećera.

Vrhunsko vino: Pod vrhunskim vinom podrazumevaju se vina s kontrolisanim i ograničenim geografskim poreklom.

Šato (Chateau): Francuski naziv za veliko vinarsko imanje, koristi se u Bordou i drugim regijama.

Šira: Pod širom se podrazumeva tečan proizvod dobijen posle muljanja grožđa, sa stvarnim sadržajem alkohola najviše do jedan odsto.

Zaostali ukus: Završnica ili aftertejst je utisak koji vino ostavlja u ustima kada ga progutate, praktično, arome koje se vraćaju u nos nakon gutanja vina.

vino.rs