Navike koje podrzavaju anksioznost

Navike koje podržavaju anksioznost

[Samo registrovani korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]

Navike koje podržavaju anksioznost

Simptomi koji se javljaju kao posledica povišene anksioznosti su raznovrsni i variraju
od osobe do osobe. Razlikujemo simptome koji se javljaju na telesnom nivou (ubrzano
disanje, znojenje, mučnina, drhtanje, mišićna napetost, ubrzan rad srca, osećaj gušenja…) i
simptome koji se javljaju na mentalnom nivou ( depersonalizacija i derealizacija).
Istraživanja pokazuju da pojavi i/ili intenziviranju nekih od simptoma mogu da doprinesu i
određene životne navike. Stoga, ako uočimo koja su to ponašanja koja mogu biti okidač za
aktiviranje simptoma anksioznosti, na njih možemo i delovati u pravcu usvajanja novih,
funkcionalnijih obrazaca ponašanja.
U daljem tektu saznajte koje su to životne navike u korelaciji sa održavanjem
povišene anksioznosti.

Ne spavate dovoljno

Od detinjstva još znamo da je san neophodan kako za pravilno fizičko, tako i za
mentalno funkcionisanje. Odraslom čoveku je potrebno minimum 7 sati kvalitetnog sna, deci
do puberteta 10-11 sati, a adolescentima 8-9 sati. Ako se niste dovoljno naspavali, to je već
samo po sebi stres za organizam, što dalje aktivira anksioznost kao upozorenje da organizam
nije u ravnoteži. Neispavanost posledično dovodi i do neefikasnosti u ispunjavanju
svakodnevnih obaveza vezanih za posao, učenje, i slično, što dodatno pojačava anksioznost i
nezadovoljstvo.
Navika koja značajno utiče na kvalitet sna je upotreba mobilnog telefona i različitih
aplikacija pred spavanje koje stimulišu moždanu aktivnost i intenziviraju anksioznost. Ovo je
posebno značajno da znamo kada su u pitanju deca, čiji mozak je još podložniji spoljašnjim
dražima. Potrudite se da telefon zamenite knjigom ili nekom od tehnika za relaksaciju.

Previše pažnje posvećujete društvenim mrežama

Stalna potreba da proveravate notifikacije na društvenim mrežama, kao i da ih
izlistavate besciljno u vezi su sa održavanjem povišene anksioznosti, ali i depresivnosti. To je
i aktivnost koja Vam može skretati pažnju sa mnogo bitnijih sadržaja – na primer, sa učenja.
Vreme Vam nepovratno proleti pa se onda javljaju i ljutnja i bes na sebe zbog
neproduktivnosti. Takođe, društvene mreže mogu podsticati i održavati nezadovoljstvo
sopstvenim životom ukoliko upadnete u zamku poređenja sa tuđim ,,savršenim’’ životima.
Umesto toga, usredsredite se na interakcije sa bliskim osobama koje će pozitivno uticati na
raspoloženje.

Unosite velike doze kofeina

Da bi izazvao efekat budnosti, kofein stimuliše ,,bori se ili beži’’ reakciju, identično kao
anksioznost. Velike doze kofeina izazivaju sve prethodno navedene simptome, kao i
pojačanu iritabilnost. Utvrđeno je i da su osobe sa paničnim poremećajem, generalno,
povišeno osetljive na kofein. Ukoliko sebe prepoznajete u ovome, pokušajte da količinu kafe
smanjite na jednu šolju dnevno, tako što ćete preostalu količinu zameniti crnim ili zelenim čajem, a zbog opšteg zdravstvenog stanja energetska pića i sokove koji sadrže kofein
pokušajte u potpunosti da izbacite iz upotrebe – zamenite ih limunadom.

Unosite velike količine alkohola i nikotina

Alkohol i nikotin su takođe psihostimulansi, kao i kofein. Osobe sa anksioznim
poremećajem su sklone zloupotrebi alkohola jer ih ,,opušta’’, posebno u socijalnim
situacijama. Međutim, to je trenutni efekat. Mamurluk sa sobom nosi simptome koji su
karakteristični i za povišenu anksioznost. Ukoliko je ekscesivno konzumiranje alkohola
često, menja se određena moždana struktura i to osobu može činiti anksioznijom i
razdražljivijom. Isti je slučaj i sa prekomernim unosom nikotina, kao i ostalih supstanci koje
nalazimo u cigaretama.

Hranite se nezdravo

Budući da su potrebe za hranom i vodom bazične, anksioznost će se prirodno javiti
kao alarm kada one nisu zadovoljene na pravi način. Ako nutricionistu ili endokrinologa
pitate koji je najadekvatniji način ishrane, dobićete odgovor da je to umerena ishrana.
Moderne dijete koje se baziraju na visokom unosu masti i/ili proteina, na niskom unosu
ugljenih hidrata ili na izuzetno redukovanom kalorijskom unosu najverovatnije će se, na duže
staze, negativno odraziti na celokupno stanje organizma pa tako i na Vašu anksioznost.
Takođe, na raspoloženje će se negativno odraziti i ishrana bazirana na prostim ugljenim
hidratima – brzoj hrani i slatkišima. Umesto toga, uvrstite u svoju ishranu zdrave masti,
kvalitetne proteine i složene ugljene hidrate. Jako je bitno i ne preskakati obroke, jer će u
suprotnom dolaziti do pada šećera u krvi, što će se dalje odražavati na nedostatak energije i
negativno raspoloženje. Dehidratacija će se takođe negativno odraziti na psihičko stanje –
prouzrokovaće vrtoglavicu i ubrzan rad srca što Vas može dovesti i do paničnog napada ako
se uplašite ovih simptoma.

Nemate fizičku aktivnost

Centralni nervni sistem i hormoni koji su zaduženi za raspoloženje pozitivno reaguju na
motoričku aktivnost. Vaše mentalno zdravlje trpi ukoliko dane provodite ne izlazeći iz kuće,
ili ukoliko ste usmereni isključivo na posao ili učenje. Fizička aktivnost ne mora da
podrazumeva naporan trening u teretani – samo 10 minuta vežbanja ili pola sata-sat
šetnje značajno će se pozitivno odraziti i na fizičko i na psihičko stanje. Potrudite se da,
kada god imate mogućnost, izbegnete gradski prevoz ili vožnju autom. Učinićete tako dobro
delo za svoje raspoloženje. Svež vazduh, i naročito sunčeva svetlost, učiniće da se značajno
bolje osećate. Danas postoje brojna istraživanja koja dokazuju korelaciju između deficita
vitamina D u organizmu i povišene anksioznosti i depresije.

Zanemarujete društveni život

Iako možda niste osoba koja uživa u izlascima do jutra, izolacija će se negativno
odraziti na Vašu anksioznost. Sasvim je u redu i poželjno imati određeno vreme samo za sebe.
Međutim, ako uporno ignorišete pozive za druženja, ne činite dobro svom raspoloženju.
Stoga nađite neki kompromis, dogovorite se sa društvom da idete u šetnju, u bioskop, pozorište, na izlet, u poslastičarnicu. Uglavnom ćete unapred procenjivati da će sam izlazak iz
Vaše komforne zone biti preplavljujuće iskustvo i da je bolje da ostanete kući. Međutim,
najverovatniji scenario je da će Vam druženje prijati i da anksioznost uopšte neće biti tako
visoka kao što predviđate. Izbegavanjem situacija koje procenjujete kao okidače za
,,nepodnošljivu’’ anksioznost, zapravo je podržavate. S druge strane, izlaganjem tim
situacijama ,,pokazujete joj zube’’. Imajte u vidu da je socijalna podrška veoma značajna u
prevazilaženju anksioznih poremećaja.

Zapostavljate obaveze

Prokrastinacija primarno proističe iz povišene anksioznosti. Međutim, to što ćete
odlagati izvršavanje neke obaveze u nedogled, učiniće Vas dodatno anksioznim jer obaveze
odlaganjem neće nestajati već će se gomilati. Tako upadate u ,,začarani krug’’ anksioznosti.
Jedini način da smanjite nivo stresa jeste da jednostavno počnete da obavljate svoje zadatke.
Ako na Vas deluje preplavljujuće to što ih je previše, raščlanite ih na manje korake. Svaki
korak koji uspešno savladate, činiće da se osećate bolje i biće motivacija za naredni korak.

Preokupirani ste obavezama

S druge strane, ni suprotna krajnost nije poželjna – i apsolutna, celodnevna posvećenost
obavezama tokom dužeg vremenskog perioda loše će se odraziti na Vaše mentalno stanje.
Potrudite se da uvek imate vremena za sebe, svoju porodicu, partnera, prijatelje. To će Vam
,,napuniti baterije’’ i dati snagu za nošenje sa svakodnevnim stresom.

Da li prepoznajete sebe u nekim od ovih grešaka? Da li uočavate neke koje nismo
nabrojali? Šta možete već danas da preduzmete kako biste ove navike zamenili novim
obrascima ponašanja?

vaspsiholog.