Saveti za prevazilazenje spoljasnjih kriza u partnetskom odnosu

Saveti za prevazilaženje spoljašnjih kriza u partnetskom odnosu

[Samo registrovani korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]

Životne krize su situacije pokrenute spoljašnjim (situacijama spolja) ili unutrašnjim faktorima, ali svoju dinamiku uvek oslikavaju unutar života para. Svaka životna kriza provocira dodatne snage, možda do tada nepoznate i u individuama i u paru. Bolest, smrt, gubitak posla, finansijska neizvesnost, materijalna nestabilnost, kao i mnoge druge situacije, mogu biti pokretači kriza.

Kako u krizama postupaju funkcionalni parovi?

Imenovanje krize – za funkcionalno partnerstvo je od izuzetnog značaja da se dešavanja i osećanja imenuju. Označavanje neke situacije kao krize, neutrališe potrebu za minimiziranjem i negiranjem situacije, dovodi do jasnoće i planiranja resursa koji će se koristiti u suočavanju sa krizom.

Podrška – emocionalni partneri se okreću jedno ka drugome, gradeći smisao zajedništva, osnažuju partnerstvo, saosećaju jedno sa drugim, koriste empatiju, staju u cipele drugog partnera, sa idejom da je dobrobit partnera i lična dobrobit.

Aktivno slušanje – partneri pokazuju zainetresovanost za sadržaje, ne prekidaju partnera dok govori, niti slušaju iz zasede, sa već spremnim odgovorom. Trude se da postave pitanja kada nešto ne razumeju, pokušavaju da shvate tuđe iskustvo i drugačiju perspektivu.

Izvinjavanje i prihvatanje sopstvene odgovornosti – važan su deo zdrave intimne komunikacije. Izviniti se za ponašanje koje je bilo povređujuće po drugog partnera ne zahteva preveliki trud, a izuzetno je lekovito za partnerski odnos. Nasuprot tome, odbacivanje sopstvene odgovornosti i smeštanje krivice u partnera, dovodi do osećaja neshvaćenosti, čini da odnos postane usamljeno mesto.

Pauze – konstantan fokus na problem ili krizu, ponekad ih čini većim nego što realno jesu. Napraviti pauzu i distancirati se od problema daje mogućnost da se otvore nove perspektive i drugačiji pogledi na odnos. Zdrave distrakcije, kao što je šetnja, gledanje zajedničkih uspomena, zajednička večera, mogu poslužiti kao značajan resurs u prolasku kroz krizu. Zdravi parovi daju sebi pravo da se odmore i uživaju, uprkos krizi. Kriza se doživljava kao deo životnog mozaika para, situacija koja će proći. Nasuprot tome, par ulazi u dodatni problem kada je previše fokusiran na razrešenja, ne dozvoljava sebi pauzu. Kada se ne koriste zdravi mehanizmi za suočavanje sa problemom, na snagu stupaju neadaptabilni mehanizmi, kao što je samolečenje alkoholom, agresivno ponašanje, izvanpartnerske veze i slično.

Uvažavanje razlika – prepoznavanje da se svaki partner nosi različito sa krizom, uvažavanje ovih različitosti, od izuzetnog je značaja. To ne znači da je neko u pravu, a neko ne, već da je svaki pojedinac jedinstvena ličnost sa jedinstvenim mehanizmima odbrane. Različitost zapravo paru daje bogatstvo strategija kojima se mogu suočavati sa problemima. Jedan partner može tražiti dodatnu podršku kroz razgovore sa prijateljima, psihoterapiju, dok drugi može više biti okrenut instrumentalnim rešenjima. Kada dele ova iskustva, lakše razrešavaju krize.

Traženje spoljašnjih resursa (podrške) – nije znak slabosti para, već naprotiv, polupropustljivosti njihovih granica. Par se dogovara oko toga koji su spoljašnji sistemi pomoći, kome se mogu obratiti i sa kojim informacijama. Ovo je put učenja, a ne razjedinjavanja para.

Zahvalnost i uvažavanje su potvrde koje su potrebne, za oba partnera. Uputiti partneru zahvalnost, uvažiti njegov doprinos, naspram omalovažavanja i rečenica koje upućuju na to da se nešto podrazumeva, uvek su zdraviji izbor.

Nema prebacivanja krivice – prebacivanje krivice može biti toksično do mere da se emocionalni partneri pretvore u neprijatelje. Da bi odnos opstao, upiranje prstom i prebacivanje krivice, čak i onda kada odgovornost postoji, dovešće do povrede odnosa. U takvim situacijama se postavlja pitanje šta čini da jedan od partnera misli da drugi ne vidi svoju odgovornost, kao i šta je dobit od optuživanja, osim guranja partnera u inferiorniju poziciju. Umesto toga, fokus na rešenje i normalizovanje situacije (svi ljudi greše) je daleko zdraviji izbor.

Saveti za lakše prevazilaženje kriza

Negovanje znatiželje prema razrešenju, istraživanje strategija, uviđanje novih snaga koje su isprovocirane situacijom, umesto fiksiranja na jedno rešenje i nabrajanja negativnih situacija. Otvorenost za sugestije, predloge partnera i drugih bliskih osoba širi mogućnosti i ublažava osećaj tereta koji je stavljen na pojedinca.

Uviđanje snaga koje se javljaju, izvlačenje para iz pozicije žrtve, iz misli Zašto mi, jadni mi, nije pošteno. Korisnije je zapitati se Šta nas ova situacija tera da naučimo, kako smo postal bliži, šta uviđam kod tebe, a šta ti kod mene… Svaka kriza je prilika za učenje.

Naglašavanje timskog rada daje osećaj zajedništva, validira snage para na svakodnevnom nivou.

Fizički dodir je jako važan, posebno kada postoji povišen stres i anksioznost. Dodir po licu, ruci, zagrljaj, imaju neprocenjivo mesto u partnerstvu i u krizama.

Ček liste za situacije kada kriza dovede do konflikta

Navedene izjave se mogu ocenjivati, od 0-10, kako bi se stekao uvid na kojim poljima je potreban intenzivniji rad na sebi.

1. Mogu da vidim iz “cipela” mog partnera, razumem njegovu percepciju situacije
2. Imami mirnu, nedefanzivnu reakciju
3. Spreman sam da oprostim i pustim, umesto da uđem u bes
4. Spreman sam da razumem, tragam za rešenjem, bez prebacivanja krivice i kažnjavanja partnera
5. Razumem šta zaista muči mog partnera
6. Razumem šta mene zaista muči
7. Motivisan sam da tragam za rešenjem
8. Komuniciram jasno i otvoreno
9. Koristim “Mi” pristup (mi imamo problem, ne ti imaš problem, ili ti si problem)
10. Moj fokus je na “ovde i sada”
11. Zaista slušam mog partnera
12. Znam kada treba pustiti i kada treba napraviti pauzu

Lista ispod je primer kako se može sticati uvid u lične snage i snage partnerstva tokom krize.

• Moje emocije, trigerovane krizom su (nabrojati emocije)
• Emocije mog partnera, trigerovane krizom su (nabrojati emocije)
• Kriza je prilika za rast moje ličnosti (nabrojati koje lične karakteristike će se menjati, kako će ličnost rasti)
• Kriza je prilika za rast nas, kao para (nabrojati snage partnerstva isprovocirane krizom)
• Moje uverenje da ćemo prevazići ovu krizu bazirano je na (obrazložiti snage partnerstva koje su ranije postojale i koje daju navedeno uverenje)

vaspsiholog.