Orlovi

Orlovi


[Samo registrovani korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]

Orlovi su najjače i najveličanstvenije ptice grabljivice u našim krajevima pa se orla nazva kraljem ptica. Jedni su od najnemilosrdnijih ptica i zato krivo stvarati nekakvu uzvišenu sliku o njima. Postoji još samo jedna ptica jača od orla, a to je južnoamerička harpija.

Suri orao (Aquila chrysaëtus )

On je najveći među svim orlovima. Suri orao je jako sličan svome blizom rođaku orlu krstašu ( Aquila melanaëtus) .Suri orao je nešto veći i mjeri u duljinu do 90 cm, a raspon krila mu je do 220 cm. Perje mu pokriva noge sve do prstiju koji završavaju oštrim kandžama od kojih je ona na stražnjim prstima najjača. Ako ga budemo susretali u našim krajevima i zapamtili po odori teško ćemo ga prepoznati negdje drugdje jer ti isti orlovi u drugim krajevima nose drugačiju odoru.
U našim se krajevima nastanjuje, isto kao i krstaš, u Dalmaciji, na Velebitu, u Fruškoj gori i dr. gdje ima dosta lovine, a krstaš se najviše zadržava u Srijemu.
Ljudi koji su proučavali orlove kažu da se krstaš razlikuje od surog orla po tome što se glasa vrlo hrapavim glasom "krau, krau ".
Orlovi su vrlo nespretni na zemlji kao i većina grabljivica, no u zraku su pravi majstori. Znaju letjeti i po nekoliko sati, a da ne naprave niti jedan potez krilima. Naime orlovi se vrlo dobro služe vjetrom pa kad izgube visinu samo se okrenu nasuprot vjetru koji ih podigne nazad.
Ovi orlovi love sve što može sam svladati u zraku i na tlu, ali postoje neke ptice koje nikako ne mogu uloviti npr. laste i druge pjevice koje im vrlo vješto uteknu. Poznato je da love čak i kornjače koje zatim bace s velike visine na stijenje kako bi razbili tvrdi oklop i došli do mesa.

Najgore je to što su orlovi tako smjeli da napadaju ljude, a dešavalo se da je suri orao znao odnijeti dijete.
Gnijezda grade u gorskim krajevima na liticama u šumama na visokom drveću, a u ravnicama na goloj zemlji. Vrlo su loši roditelji i kukavički ostavljaju mlade ako im prijeti opasnost.

Orao štekavac (Haliaëtus albicilia)

On je još jedan od naših najvećih orlova. Dug je 84-94 cm, a raspon krila mu je do 2.5 m. Prebiva u krajevima bogatim ribom, Dalmacija i mjesta uz veće rijeke. Razlikuje se od drugih orlova po dosta dugom kljunu. U letačkim sposobnostima zaostaje za drugim orlovima no pravi je majstor na vodi. Osim što lovi ribe zna loviti patke i labude tako da njegov lovni prostor ne prelazi granice vode.

Mali riblji orao, sokol cipolar (Pandion haliaëtus)

Dug je 60 cm i rasponom krila 160 cm. Nastanjuje se uz rijeke, jezera, rtove koji obiluju ribom. Hrani se samo ribom koju vrlo vješto lovi, a često tako da se za njom baci pod vodu. Ljudi su znali vidjeti i neuspjele takve pokuša kada je teška riba utopila orla.

Orao zmijar ( Circaëtus gallicus )

Dug je 65cm i rasponom krila do 162 cm. Pretežno se hrani zmijama zbog čega je vrlo korisna ptica. Ima osobine pravih orlova, škanjaca i oči velike poput sove. Nije otporan na zmijski otrov, a od ugriza ga štite samo debela koža, gusto perje i njegov vještina. Nastanjuje se u močvarnim krajevima, a u Dalmaciji ga možemo vidjeti kada u hladnim razdobljima seli u Afriku.

-Orao krstaš -

Orao krstaš je krupna i snažna ptica grabljivica. Dužina tela (od glave do vrha repa) je od 72 do 83 cm. Na rep “otpada” od 24-27 cm. Krila su duga i široka; raspon varira između 190 i 210 cm. Težina tela je od 2.410 do 4.530 g. Polovi su sličnog izgleda. Ženke su krupnije od mužjaka do 10%. Operjani mladunci i mlade ptice (immaturus) se razlikuju od odraslih po boji perjane odeće. Kod odraslih primeraka perje gornjeg dela glave (teme i potiljak) i vrata je bledožute do rđastožute boje, sa karakterističnim belim “naramenicama” na plećima. Velika i mala vila su nešto svetlija i rep je sivosmeđ. Kljun je veliki i snažan, sivoplav sa crnim vrhom. Dužica (iris) je žuta do smeđa. Voskavica i prsti su žuti. Kanddže su sivocrne. Kod operjanih mladunaca perje po telu je uglavnom svetle žutosmeđe boje prošarano sa mnogobrojnim uzdužnim šarama. Velika i mala vila i rep su skoro crni (na nekim delovima nalaze se bele ili svetle trake i šare). Kod mladih ptica u periodu od druge do pete godine boja perjane odeće se menja tokom svakog mitarenja; ona sukcesivno poprima sve više tamnijih smeđih ili crno-smeđih šara po telu. Sa starošću od 6 godina ptica dobija potpunu crnosmeđu odeću tela odraslih jedinki.

Orao krstaš je rasprostranjen od centralnih i jugoistočnih delova Evrope, preko Balkana, Turske, južne Rusije, južne Azije, do centralnog Sibira, jugozapadnog transbajkala i Mongolije; najdalje na jug prodire do Kipra, Izraela, severnog Irana, zapadnog Tjen-Šana, severnog Tibeta i severozapadne Indije. Zimi migrira do južnih oblasti Balkana (uglavnom Grčka), Male Azije, severoistočne Afrike, severne oblasti Irana, Indije, jugoistočne Kine i Indokine. Sada{nja rasprostranjenost u Evropi je drastično smanjena na manje oblasti gneždjenja- Karpate i Karpatski basen, južne i istočne delove Balkana, jugoistočnu Ukrajinu i jugozapadnu Rusiju.

Orao krstaš se kreće unutar mediteranske i stepske zone, veoma retko prodire u umerenu i severnu zonu. Uglavnom, on je vrsta nizijskih i brdskih oblasti do oko 1000 mnv. Gnezdi na visokom i starom drveću u manjim ili proređenim šumama u brdima i nižim planinskim predelima, kao i dolinama i ravnicama na usamljenom drveću. Neka gnezda se nalaze na poljoprivrednom zemljištu i u blizini seoskih naselja. Izuzetno retko gnezdi na visokonaponskim dalekovodima i na stenju. Za mesta gnežđenja bira ona koja su manje izložena ljudskim aktivnostima. Lovno područje ove vrste su prvenstveno otvoreni tereni- stepe, poljoprivredna zemljišta, razni pašnjaci od nizijskih dolina i ravnica do nižih planinskih predela, manji ili proređeni šumski kompleksi i ređe polupustinje i rubovi močvara.

Glavnu hranu orla krstaša čine živi ulovljeni srednje veličine sisari i ptice i ređe gmizavci. Takođe, uzima ostatke uginulih divljih i domaćih životinja. Od sisara najčešće su zastupljene tekunice, zečevi, hrčci, sitni glodari, slepo kuče i retko domaća mačka i lisica. Od ptica razni golubovi, gugutke, koke, vrane, domaća živina i dr. Od gmizavaca retko i lokalno jede guštere, kornjače i zmije. Izuzetno retko jede insekte.

Orao krstaš polaže jaja tokom prve polovine (1.-14.) aprila na Balkanu. Uglavnom gnezdi na visokom i starom drveću, na visini od 8 do 25m. Gnezdo gradi od grana, grančica, trave i dr. U izgradnji gnezda učestvuju oba pola, ženka u većem obimu. Veličina gnezda varira od 120 do 240 cm u prečniku, i 60-180 cm u debljini (visini). Jaja su ovalna; osnovna boja je bela sa retkim smeđim ili crvenkastim flekama i mrljama. Prosečne dimenzije su 73x57 mm; prosečno su teška 132g. U leglu se obično nalaze 2 do 3 jajeta, veoma retko 1 ili 4. Jaja polaže u vremenskom razmaku od 2 do 3 dana. Ima jedno leglo godišnje. Zamena legla (ponovljeno leglo) je moguća posle propadanja prvog. Inkubacija traje 43 dana; na jajima leže oba roditelja, ipak ženka uzima veće učešće. Mladunci se izležu tokom maja (po proračunima na Balkanu između 13. i 20. maja). Oba roditelja se staraju za mladunce. U toku prvih desetak dana ženka je uglavnom stalno u gnezdu, štiti mladunca i hrani ga. Mužjak lovi i donosi hranu. Kasnije, ženka postepeno sve više napušta gnezdo (ostavlja mladunca samog) i lovi zajedno sa mužjakom. Tokom više od pet nedelja ženka hrani mladunca “kljun na kljun”, a kasnije on počinje sam da raskida plen. Posle 65 do 77 dana od izleganja on poleće. Mladunci na Balkanu poleću tokom druge polovine jula i početkom avgusta. Mladunac je posle poletanja još uvek zavistan od roditelja, oni mu donose hranu i kasnije ga uče da lovi. Par godišnje može da podigne 1 do 3 mladunca. Ipak, mnoga legla propadaju usled raznih faktora (pljačke i uznemiravanja od strane čoveka, meteoroloških neprilika i dr.). Kainizam postoji, mada nije posebno izražen kao kod drugih vrsta orlova i bradana.

Orao krstaš je rezidentna i delimično migratorna vrsta. Ptice iz severnijih delova areala se zimi sele. Orlovi krstaši iz Evrope zimu provedu u Mediteranu (uglavnom u Grčkoj), Maloj Aziji i u severoistočnim delovima Afrike. Verovatno su ptice iz oblasti centralnog Balkana (Makedonije i južne Srbije) rezidentne. Ipak, na migraciju ove vrste utiče i jačina (oštrina) zime. Jesenja seoba se odvija u najvećem obimu od sredine septembra do početka novembra; prolećnja seoba je od početka februara do početka aprila. Mladunci i mlade ptice su više disperzne ili migratorne nego odrasli.

Ubijanje i proganjanje orla krstaša je jedna od najvećih opasnosti, za ovu ugroženu vrstu, u mnogim oblastima. Ova opasnost postoji još uvek u mnogim područjima Balkana, Turskoj, Libanu i Siriji. Degradacija staništa je jedna od najtežih i najsloženijih opasnosti na skoro celom arealu. Uništavanje šuma (čista seča, sanitarna seča, drastično proređivanje, pošumljavanje neodgovarajućim vrstama), ekspanzija moderne poljoprivrede (uz hemizaciju i dr.), preoravanje pašnjaka, izgradnja naselja, objekata, puteva i dr. su velika opasnost, jer dovode do gubitka staništa. Pljačka gnezda orla krstaša od specijalizovanih kradljivaca je česta u nekim zemljama Balkana i Rusije. Akcije trovanja štetočina (vukova, lisica, glodara i insekat) u mnogim oblastima areala su još jedna opasnost za ovu vrstu. Razna uznemiravanja ptica na gnezdu dovode do propadanja legala i ona su česta u mnogim oblastima (radovi u šumarstvu i poljoprivredi, lov, turisti i dr.). Elektrokucija postoji u oblastima gde postoje visokonaponske električne linije. Redukcija hrane postoji usled izlovljavanja divljači i degradacije staništa

.znanje.org

Suri orao

[Samo registrovani korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]

Suri ili zlatni orao (lat. Aquila chrysaetos) je jedna od najvećih ptica grabljivica.

Fizičke osobine

Veličina odraslih surih orlova može biti različita. Jedinke nekih od najvećih podvrsta surih orlova mogu biti vrlo velike. Većina vrsta su duge između 65 i 100 cm sa rasponom krila između 150 i 240 cm. Težina je između 2,5 i 6,7 kilograma. Međutim, primećeni su neki primerci u divljini koji su nešto veći, do čak 9 kilograma težine i dužine od 102 cm. Kao i kod mnogih drugih dnevnih grabljivica, i kod surih orlova ženke su krupnije od mužjaka.

Boja perja može biti crnkasto smeđa i tamno smeđa, sa zlatnom bojom na zadnjem dijelu glave i vratu, po čemu je i dobio ime. Na gornjim delovima krila postoji nešto svetlija površina. Mladunci dosta liče na odrasle jedinke, ali imaju beli rep i bele fleke u blizini nožnog zgloba koji polako nestaje svakim mitarenjem i na kraju, u petoj godini, potpuno nestaje.

Ženka može da dostigne težinu i do 6 kg a mužjaci do 4 kg. Živi na različitim mestima, najviše na planinskim masivima bez guste vegetacije. Životni vek zlatnog orla može da bude i do 50 godina.

Ishrana

Hrani sa zečevima, miševima, mrmotima, kunama, lisicama i kornjačama, ali često i sa strvinama. Mogu jesti i druge ptice, a nekad i stoku, poput jagnjadi i jarića. Tokom zime imaju problema sa pronalaženjem hrane, te mogu jesti i strvinu da bi se prehranili. Kada nema ni toga, pokušaće napasti sove i sokolove. Postoje zapisi po kojima su jeli čak i jastrebove i buljine.

Imaju vrlo dobar vid i mogu spaziti plen sa velikih udaljenosti. Imaju čak 8 puta veću oštrinu vida od ljudi. Kandže koriste za ubijanje i nošenje plena, a kljun samo za jedenje. Obično imaju podelu rada tokom lova — jedan suri orao tera i navodi plen prema drugom koji čeka u zasedi.

Razmnožavanje

Razmnozavanje: Suri orlovi obično ostaju sa istim partnerom tokom celog života. Grade po nekoliko gnezda širom svoje teritorije i koriste ih po nekoliko godina. Gnezda se sastoje od grančica, i odozgo su napunjena travom kad se koriste. Starija gnezda mogu biti velika i do dva metra u prečniku i 1 metar u visinu pošto ih orlovi svaki put popravljaju kad im nešto fali i tako ih tokom vremena kroz upotrebu uvećavaju. Ako je gnezdo smešteno na drvetu, grane nekad pod težinom mogu da popuste tako da se gnezdo sruši. Razne druge divlje životinje malog rasta, koji su tako mali da obično ne interesuju ovu veliku grabljivicu, mogu koristiti njihova gnezda kao sklonište. Oni koji bi ih zapravo mogli jesti su upravo zanimljivi plen za surog orla i zato izbegavaju njihova aktivna gnezda.

Ženke legu dva crna jajeta između januara i septembra (u zavisnosti od mesta u kojem žive). Ležanje na jajima počinje praktično odmah pošto se snese prvo jaje, i pilići se obično legu poslije 45 dana. Potpuno su beli i roditelji ih hrane oko 55 dana pre nego što mogu da pokušaju sa svojim prvim letom i lovom. Obično preživi samo starije mladunče, dok prvo umre pre nego što ikad napusti gnijezdo. Razlog tome je što starije mladunče više naraste i izbori se za više hrane u gnezdu. Ovo je korisno za vrstu jer tako roditelji uspevaju da donesu dovoljno hrane a mlađe pile je "rezerva" u slučaju da starije ugine ubrzo nakon što se izleže. Roditelji ulažu mnogo truda u odgajanje mladih. Ako ovi prežive nekoliko godina, velika je verovatnoća da će doživjeti starost. Međutim, među tek izleženim pilićima smrtnost je velika, te veliki broj njih ugine u prvih nekoliko sedmica.

Ugroženost

Suri orlovi su ranije živeli u umerenim klimatima Evrope, severnoj Aziji, Severnoj Americi, Severnoj Africi i Japanu. U većini predela u kojim živi ova ptica živi u planinskim oblastima, ali je ranije živela i u ravnicama i šumama. Poslednjih godina počela je ponovo da se razmnožava u nizijama (Švedska i Danska).

U centralnoj Evropi se njihov broj znatno smanjio i sada ih ima samo na Apeninskom poluostrvu, Alpima i Karpatima. U Velikoj Britaniji ih, po pregledu iz 2007. godine, ima 240 parova od čega je većina u brdima Škotske, a od 1969. do 2004. godine su se parili u distriktu Ingliš Lejk. Još uvek se mogu videti kako preleću planine Škotske ali se postepeno vraćaju u severnu Englesku.

U Irskoj, gde je ova vrsta izumrla od lova od 1912. godine, ima pokušaja da se ponovo uvede ova vrsta ptica. Četrdeset i šest jedinki je pušteno u divljim predelima nacionalnog parka Glenveg, u okrugu Donegal, od 2001. do 2006. godine, od čega su najmanje tri ženke uginule. Namerava se pustiti ukupno 60 ptica, da bi se osiguralo širenje populacije. U aprilu 2007. godine tako se izleglo prvo mladunče u Irskoj u poslednjih skoro 100 godina. Prethodni pokušaji da se suri orlovi razmnožavaju u nacionalnom parku Glenveg su propali.

U Severnoj Americi situacija nije tako teška ali ipak postoji značajno smanjenje broja. Glavnu pretnju predstavlja uništavanje njihovog prirodnog okruženja, zbog čega su neki suri orlovi u 19. veku već napustili svoja staništa. U 20. veku pretnju su predstavljala trovanja teškim metalima i organohloridima ali je ovaj problem rešen zakonskim odredbama o zagađivanju prirodne sredine.

Sužena staništa i nedostatak hrane danas predstavljaju glavni problem za ovu vrstu. Sudari sa električnim vodovima su česti od 20. vijeka. Na svetskom nivou suri orlovi se ne smatraju ugroženim uglavnom zbog većeg broja jedinki u Aziji i Americi.

Suri orao spada u grupu ugroženih životinjskih vrsta...nalazi se na Crvenoj listi faune Sveta, Evrope i Srbije...brojnost populacije u Srbiji svela se, na 40-50 parova...Na Kopaoniku postoje tri aktivna gnezda surog orla od kojih je jedno gnezdo obuhvaceno monitoringom dok ostala dva, zbog nepristupacnosti terena nisu. Mesta na kojima smo pronasli gnezda surog orla necemo otkriti iz bezbedonosnih razloga.

Izvor:sr.wikipedia.org