Dopunska obrada zemljišta za brže i ujednačenije nicanje useva

Dopunskom obradom se zemljište poravnava, razbijaju se grudve u površinskom sloju zemljišta i uništavaju iznikli korove otporni na niske temperature. Glavni cilj te operacije je da se što bolje sačuva zimska vlaga za naredni usev. Kod nas se to najviše radi drljačama i setvospremačima.

Dopunska obrada zemljišta se obavlja u jesen, zimu ili rano proleće. Kako navodi diplomirani inženjer poljoprivrede mr Anka Kačarević, takvom obradom se zemljište poravnava, razbijaju se grudve u površinskom sloju zemljišta i uništavaju iznikli korove otporni na niske temperature. Glavni cilj te operacije je da se što bolje sačuva zimska vlaga za naredni usev. Ukoliko smo dopunsku obradu zemljišta uspešno obavili u jesen ili tokom zime, na proleće je potreban manji broj prohoda za predsetvenu pripremu, koja je tom slučaju plića, a ujednačeniji su zemljišna struktura, vlažnost i dubina setvenog sloja, dok je takođe brže i ujednačenije nicanje.

Kod nas se najviše koriste setvospremači i drljače
Kačarevićeva objašnjava da se za dopunsku obradu mogu koristiti ravnjači, tanjirače i druga oruđa sa diskovima, razrivačka oruđa namenjena plićoj obradi zemljišta, rotacione drljače, setvospremači, drljače. Ona napominje da se u našim uslovima najčešće koriste setvospremači i drljače. Ipak, njihov efekat je mnogo lošiji od ostalih oruđa, jer rade pliće i ne mogu dobro da poravnaju i usitne zemljište. Ukoliko se za ravnanje koriste tanjirače, krila treba da budu manje zakošena zbog postizanja veće dubine rada i efikasnijeg sečenja grudvi zemljišta. Ako se tako radi, zemljište se slabije meša, ali se bolje usitnjava. Bez obzira na to koje se oruđe koristi, zemljište se prilikom ravnanja ne sme previše usitniti, da ne bi došlo do stvaranja pokorice na površini zemljišta.

Najefikasniji rad oruđa za dopunsku obradu ako se ravna pod uglom od 90°
Pokorica povećava gubitak vode iz zemljišta, čak i u toku zime kada su temperature niske. Da bi se postiglo bolje ravnanje i usitnjavanje, pravac rada ne sme biti isti sa pravcem osnovne obrade. Ukoliko oblik i veličina parcele to dozvoljavaju, pravac dopunske obrade treba da bude pod uglom u odnosu na pravac osnovne obrade. Najefikasniji rad oruđa za dopunsku obradu postiže se ako se ravnanje izvodi pod pravim uglom (90°) u odnosu na pravac osnovne obrade. Taj način rada se retko primenjuje zbog većeg naprezanja traktoriste i mašina i češćih kvarova. Najčešće se ravna pod uglom od 20-30° jer se u tom slučaju dobija zadovoljavajući efekat rada oruđa za obradu, a mnogu su bolji uslovi rada za traktoristu i poljoprivredne mašine.

Izvor:agroklub