Lociranje ribe zimi

Uvek se proleće i jesen u tekstovima o ribolovu pominju kao najuspešniji periodi i kao „špic sezone". Leto se već svrstava u kategoriju manje uspešnog po pitanju količine ulova a posebno po veličini ulovljenih primeraka određene vrste.

[Samo registrovani korisnici mogu videti linkove. ]

To, naravno, ima veze sa usporavanjem metabolizma riba usled smanjene količine kiseonika u toplijoj vodi prebogatoj algama i drugim mikroorganizmima koji nemilice troše dragoceni kiseonik, a takođe i sa izobiljem prirodne hrane koja je bukvalno svim vrstama (nama ribolovcima interesantnim) na „izvolte". Upravo zato su sezone kada voda otopljava posle hladnih zimskih dana tokom kojih hrane skoro da nije ni bilo, kada se u ribi budi instinkt za parenje za koje moraju biti fizički u top formi, jer samo najspremnije jedinke imaju šansu za produženje vrste. Takođe, sve hladnije i sve duže noći, nadolasci hladne vode posle dugih jesenjih kiša su signal ribi da dolazi poduži posni perio da intenzivno uzima hranu. I to su ta dva najinteresantnija perioda za pecanje tokom godine.

Zima je uvek više bila rezervisana za određene vrste pecanja, pre svega za varaličarenje ili eventualno lov grabljivica pomoću živog mamca. Bela riba i druge vrste iz porodice ciprinida se u zimskoj sezoni retko ili skoro nikako nije pecala. Sem na pojedinim mikrolokacijama, tzv. „zimovnicima", koji, na žalost, nisu izuzeti iz dozvoljenog režima ribolova, pa su njihove obale tokom zime prosto okupirane ribolovcima. Velika većina njih, na žalost, ne samo da ne poštuje zabranu dozvoljene količine ulova nego ni veličinu ulovljene ribe, kao što i ne vraćaju ribe nepropisno ulovljene – zakačene za telo. U dobro organizovanim zemljama je sve to najstrože zabranjeno zakonom i što je jš važnije, ti zakoni se sprovode i poštuju a kazne za prekršioce su rigorozne. Kod nas je neka druga priča, na žalost!

Međutim, ukoliko su tokom zimskih meseci dnevne temperature iznad nule tokom jednog relativno dužeg perioda, riba se budi iz zimskog sna, izlazi iz krtoga i svojih zimovnika i počinje da uzima hranu i ponaša se kao i tokom jesenjeg doba sezone. Ovo „jesenjeg dela sezone" naglašavam iz prostog razloga što se na proleće i na jesen riba rukovodi drugim instinktima kada uzima hranu, te su s toga i cugovi u različitim dobima dana, kao i intenzitet i način uzimanja hrane. A takođe i jelovnik im se unekoliko razlikuje.
Možemo slobodno da zaključimo da je ovogodišnji zimski cug ribe u stvari nastavak jednog osrednje izraženog jesenjeg cuga, pa se na taj način i trebalo pripremiti glede pribora i mamaca.

Opšte mesto u svim pričama je akcenat stavljen na pribor. Konkretno na njegovu osetljivost i suptilnost u prezentaciji. Kada pričamo o feeder ribolovu, suptilnost sistema se nekako apriori podrazumeva. Oni koji su navikli da koriste jače štapove i nešto deblje najlone (npr. Daiwa Aqualite, Endura, Legacy, ...) će u ovom periodu da pređu na najmekše vrhove i metalne špulne na kojie im je namotan 0,18 ili 0.16 a oni koji i inače pecaju sa najfinijim priborom koji za pristojni novac može da se nabavi (Abys, Powerlite, Magnum Picker, itd.) svoj ionako superosetljivi sistem dodatno „tuninguju" smanjivanjem veličine udice i stanjivanjem debljine predveza. „Pošto je voda hladna, aktivnost ribe je svedena na minimum" – predstavlja frazu koju smo svi mnogo puta pročitali. Ali šta to u stvari znači? Da li je to ono: „napolju je hladno, večeras neću da idem do grada" prevedeno u analogiju čoveka ili ipak ima nešto drugo što bi dalo prihvatljivo obrazloženjem zašto je to tako?

Radi se, najprostije objašnjeno, o sledećem: riba se u životu rukovodi sa tri osnovna principa. To su 1) kako preživeti od opasnosti, 2) kako se prehraniti sa što manje utrošene energije i 3) kako se razmnožiti. U različitim dobima godine, ta tri principa imaju različito mesto u listi prioriteta. Na proleće, kada ih ljubavni zanos ponese, opasnost je na drugom mestu a hrana im nije čak ni na listi prioriteta. Na jesen je hrana na prvom mestu a produžetak vrste ih zanima kao što nas zanima prosečan BND u Burundiju. Zimi im je na prvom mestu da prežive do sledeće sezone mresta. Dakle da što manje energije troše na kretanje. A što se više kreću – troše energiju, to više moraju da je nadoknađuju. Zato im sada treba nuditi takav zalogaj koji upravo to i čini: da je lako dostupan i da je hranljiv. Ne zaboravimo, ribe odlično razaznaju šta je hranljivo i korisno za njih a šta nije!

Takođe, moramo znati i kako temperatura vode utiče na ponašanje ribe sa aspekta migriranja i menjanja staništa. Ako znamo da se vazduh hladi (ali i zagreva) brže od vode, ako znamo da se različiti slojevi vode različitim brzima hlade ili zagrevaju, lako ćemo zaključiti da se priobalni plićaci brže zagrevaju tokom kratkog perioda dana sa suncem.
Sada već imamo odgovore na dve najvažnije dileme po pitanju zimskog pecanja: gde je riba i šta joj ponuditi od mamaca?
Nije na odmet znati i činjenicu kako vetar utiče na lociranje ribe. Da ne dužim, ukoliko je osunčani plići, priobalni pojas izložen čeonom vetru, to će biti lokacija na kojoj najpre možemo da se nadamo ulovu.
Što se mamcatiče, najbolje je opredeliti se na proteinima bogate stvari. To su pre svega crvići, gliste, kasteri, pinkiji itd. Znači – meso. Ali, i tu treba biti obazriv. Voda je sada mahom bistrija, pa se u relativno plitkim priobalnim zonama mamac sačinjen od 3+ crvića ribi može učiniti sumnjiv i ma koliko gladna bila, instink za preživljavanje će joj upaliti alarme i podići ručnu kočnicu pa će naš mamac zaobići ili čak pobeći glavom bez obzira. A s druge strane, na udičici veličine 16 ili 18, 3 crvića će delovati em besmisleno em će verovatnoća efikasnog ubadanja biti svedena na minimum. Zato veličinu i prezentaciju mamca moramo prilagoditi uslovima i dobu godine.

Koristim ovu priliku da pozovem sve prave sportske ribolovce da se maksimalno uzdrže i odole izazovu odlaska na neki od ribljih zimovnika. Dozvolimo ovom ionako osiromašenom ribljem fondu da makar malo odmori od nas i da se regeneriše koliko toliko. Ukoliko već želja nadvlada nad zdravim razumom, onda makar sve upecane jedinke što pre vraćajte nepovređene u vodu. Nema većeg zadovoljsta od izbezumljenih grimasa mesara koji trpaju u čuvarke, kese, jupolke, torbe... i nose sve što im dođe na udicu, kada na njihove oči slikate, poljubite i uz želju da pošalje babu/dedu/dalekog pretka pustute u vodu netom ulovljenu ribu veću od svih njihovih „kedera"!

.ribolov-nautika.