Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Rezultati 1 do 2 od 2

Tema: Jovan Jovanović Zmaj

  1. #1
    Zlatni Član maja11 avatar Serbia

    Datum registracije
    20.11.2019
    Pol
    Zensko
    Poruke
    1.860
    Hvala Thanks Given 
    2
    Hvala Thanks Received 
    89
    Thanked in
    85 Posts

    Post Jovan Jovanović Zmaj

    Jovan Jovanović Zmaj bio je poznati srpski pesnik i književnik te začetnik satirično i društveno angažovanog pesništva u srpskoj književnosti. Uz Đuru Jakšića, drugi je veliki liričar srpskog romantizma. Uređivao je brojne časopise i listove, a smatra se najplodnijim srpskim pesnikom iz druge polovice 19. veka.

    Obrazovanje

    Osnovnu školu je pohađao u Novom Sadu, a srednju u Bratislavi. Nakon toga odlazi na studij prava u tadašnju Peštu, Beč i Prag. Studij prava je zapravo bio želja njegova oca, ali on je više bio naklonjen medicini i fizici. 1860. godine je završio studij prava, a 1870. godine je u Pešti diplomirao medicinu.

    Privatni život

    Jovan Jovanović Zmaj rođen je 24.11.1833. godine u Novom Sadu. Odrastao je u staroj i uglednoj porodici, njegovi roditelji bili su Marija Gavanski i Pavle Jovanović, koji je bio gradonačelnik Novog Sada. Jovanović je već u ranom detinjstvu počeo da se interesuje za srpske narodne pesme koje su mu recitovali. U to je vreme čak i sam počeo da sastavlja pesmice.

    U Novom Sadu je 1861. godine upoznao svoju suprugu Ružu Ličanin, a ljubav i ispunjen porodični život poslužili su mu kao inspiracija za pisanje dela Đulići (tur. gül – ruža). Nekoliko godina kasnije doživeo je porodičnu tragediju. Prvo je umro njegov trogodišnji sin Mirko, a zatim i tromesečna kćerka Tijana. Jovan i supruga su utehu tražili u sinu Savi, ali i on je umro nedelju dana kasnije. Njihovo četvrto dete, sin Jug, umro je pri porodu. Nakon rođenja petog deteta, kćerke Smilje, umire i Jovanova supruga Ruža. Jovanu je ostala samo kćerka Smilja, ali je nakon dve godine i ona umrla od tuberkuloze. Na osnovu ove osobne tragedije on je napisao zbirku elegičnih pesama Đulići uveoci.

    Umro je 3.6.1904. godine u Srijemskoj Kamenici, mestu koje se po njemu jedno vreme zvalo Zmajeva Kamenica

    Posao

    Iako je po zanimanju bio lekar, Jovan Jovanović Zmaj se 50 godina bavio uređivanjem i objavom dečjih, književnih i političkih časopisa. Za vreme studija medicine istovremeno je radio kao nadzornik zadužbine Tekelijanuma te je izdavao satirični list naziva “Zmaj”. Upravo je po tom listu i zaradio svoj nadimak.

    Kao lekar je po završetku studija živeo i radio u Beču, Novom Sadu, Zagrebu, Beogradu i drugim gradovima. Bio je pripadnik Narodne stranke Svetozara Miletića i zauzimao se političko i nacionalno oslobođenje južnoslavenskih zemlja.

    1880. godine pokrenuo je i uređivao časopis za decu Neven, koji je izlazio u Zagrebu i Novom Sadu. Osim toga, bio je pokretač i urednik listova Žiža, Komarac i Javor. U razdoblju od 1890 do 1898. godine bio je dramaturg beogradskog Narodnog pozorišta.

    Jovan Jovanović bio je i prvi srpski dečiji pisac, a njegove se pesme, osim po umetničkoj, izdvajaju i po etičkoj vrednosti. Neke od najpoznatijih pesama koje je napisao za decu su Pačija škola, Trči zeka iz jendeka, Điha điha četri noge, Zima zima e pa šta je, Taši taši tanana i druge.

    Ono po čemu je Jovanović bio posebno poznat su zbirke pesama za decu koje govore o srećnoj porodici i životnim problemima na koje je želeo da pripremi decu pomoću jednostavnih i poučnih stihova. Sveukupno je napisao preko četiri stotine dečijih pesama, a na to ga je potaknula osobna tragedija, odnosno smrt vlastite dece.

    Pod uticajem nemačkih romantičara i narodnog pesništva pisao je i ljubavne pesme: Snohvatice, Đulići i Đulići uveoci.

    Njegove zbirke Pevanija i Sve dojakošnje pesme su društvena, kulturna i politička hronika događaja do 1850. godine i smatraju se početkom satiričnog i društveno angažovanog pesništva u srpskoj književnosti.

    U drugoj polovici 19. veka Jovan Jovanović Zmaj je vodio prepiske s hrvatskim plemićima, političarima, novinarima i biskupom Strossmayerom. Hrvati su se u to vreme borili protiv mađarske prevlasti, a on je bio mišljenja da Srbi trebaju da pomognu Hrvatima u toj borbi. Hvalio ih je zbog borbe za osamostaljenje i napora da očuvaju kulturu pa je tako i nastala pesma Šta se čuje – svojevrsna oda.

    Autor je pozorišnog komada Šaran i nekoliko pripovedaka (Vidosava Branković, Naš Ljubomir i Slavujev dô). Jedno vreme je pisao i prozne radove, uglavnom kratke romane, ali ih je objavljivao pod drugim imenom. Mnoge od njegovih pesama su uglazbljene i prevedene na nekoliko jezika.

    Jovanović je i sam prevodio s engleskog, mađarskog, nemačkog i ruskog jezika. Njegovi najznačajniji prevodi su oni nemačkih autora Getea i Hajna, mađarskog Aleksandra Petefija, engleskog Tenisona i ruskog Ljermontova. Takođe je preveo orijentalnu poeziju Fridriha Bodenšteta.

    Najveća postignuća

    Jovan Jovanović Zmaj napisao je veliki broj raznovrsnih pesama – satiričnih, ljubavnih, lirskih i političkih – ali najviše je ostao upamćen po svojim pesmama za decu. Bio je prvi srpski književnik koji je pisao poeziju za decu, a te njegove pesme ostavile su dubok trag u srpskoj kulturi i svesti. Neke od njih roditelji i danas pevaju svojoj deci, a da pritom ne znaju ko ih je napisao.

    Izvor:poznati

     
     
  2. #2
    Zlatni Član maja11 avatar Serbia

    Datum registracije
    20.11.2019
    Pol
    Zensko
    Poruke
    1.860
    Hvala Thanks Given 
    2
    Hvala Thanks Received 
    89
    Thanked in
    85 Posts

    Podrazumevano Odg: Jovan Jovanović Zmaj

    Ne Daj Meni Svoje Ruke

    Đulići XXII

    Vidiš, sad sam došo k tebi,
    da mi sine rujna zora,
    al’ zaludu, duša j’ moja
    otrovana od sumora.

    Ne daj meni svoje ruke,
    kud ćeš u mrak srcem golim,
    okreni se, stegni srce,
    zaborav’ me, ja te molim.

    Viš, ja nisam nikad plako,
    ja sam gutô suze svoje, —
    gorke suze, bujna reka,
    potopiće nas oboje.

    Ne daj meni svoje ruke, —
    malena si, nevina si...
    Meni dođu strašni časi,
    dan mi smrkne, svet s’ ugasi.

    Pa iz pakla mune sumnja,
    a kad ona na što sine —
    strahota je onda videt’
    ljubav, veru i vrline.

    U toj tmini, grozotini,
    i tebe bi boli stisli;
    A ja možda, što još nikad,
    izrekô bih crne misli,

    Izrekô bih, gde se očaj,
    gde se život smirit’ može —
    A ti, dušo, bezazlenko...
    Oh, sačuvaj, blagi Bože!

     
     

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Bookmarks

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  

Prijatelji Sajta