Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Rezultati 1 do 3 od 3

Tema: Platon

  1. #1
    Super Moderator maja11 avatar Serbia

    Datum registracije
    20.11.2019
    Pol
    Zensko
    Poruke
    5.123
    Hvala Thanks Given 
    50
    Hvala Thanks Received 
    177
    Thanked in
    149 Posts

    Post Platon

    Platon


    [Samo registrovani i aktivirani korisnici mogu videti linkove. ]

    Datum rođenja: 427. Mesto rođenja: Atina Datum smrti: 347. Mesto smrti: Atina Država: Antička Grčka Zanimanje: Filozof

    Platon je starogrčki filozof, besednik, pisac i jedna od najuticajnijih ličnosti zapadne civilizacije koja je postavila osnove filozofije i nauke. Bio je Sokratov učenik i Aristotelov učitelj, a njegovo učenje se do danas održalo kroz sačuvane spise i dela koja su uglavnom pisana u obliku dijaloga. Teoretisao je o temama kao što su ideje, etika, estetika, politička filozofija, teologija… Kao godina njegovog rođenja uzima se 427. godina pre nove ere (p. n. e.), u Atini, a prema podacima sa kojima se danas raspolaže smatra se da je živeo 80 godina i da je preminuo 347. godine p. n. e. Postoje i neke tvrdnje da je Platon rođen 424. ili 423. godine p. n .e.


    Detinjstvo i mladost

    Podatke o Platonovom rođenju, detinjstvu, porodici i životu u mladosti istoričari su dobili iz njegovih dela i dela njegovih učenika, s obzirom da nema preciznih pisanih podataka iz tog perioda. Platon je rođen u Atini u imućnoj porodici i to u drugoj polovini meseca maja na isti dan kada se slavilo rođenje Apolona, pa su ga zbog toga nazivali i Apolonovim glasnikom. Po ocu, Aristonu, vodi poreklo od kralja Kodra koji je prema legendi bio poslednji kralj Atine, a po majci, Periktioni, od Solona, atinskog zakonodavca i pesnika.

    Platonov otac je preminuo dok je on još bio dečak, a njegova majka se preudala za svog ujaka Pirilampa koji je bio blizak prijatelj sa Periklom, predvodnikom demokratske misli u Atini. Imao je dvojicu braće, Adeimentusa i Glaukoma, sestru Potonu i polubrata Antifona iz majčinog drugog braka. Na rođenju je dobio ime Aristokle koje su mu roditelji dali u čast njegovog dede. Platon, ime po kome će ostati poznat u istoriji, zapravo je nadimak koji je dobio od učitelja gimnastike, Aristona iz Arga. Ovaj nadimak izveden je iz grčke reči za pojam široko, širok. Istoričari veruju da je nadimak dobio ili na osnovu toga što je bio plećat ili zbog svog širokog čela i širine pameti.

    Aristokratsko poreklo omogućilo mu je da dobije najbolje školovanje, posebno u filozofiji, književnosti, muzici i gimnastici. Prve stvaralačke korake imao je u pesništvu koje je nakon upoznavanja sa Sokratom napustio.

    Prijateljstvo sa Sokratom

    Kao dvadesetogodišnji mladić upoznao je Sokrata, koji je bio prijatelj porodice. Ostao mu je veran učenik sve do Sokratovog pogubljenja 399. godine p. n. e. Poznata je i priča da je Sokrat pre njihovog prvog susreta sanjao da mu je doleteo labud, Apolonova ptica, koja se potom digla u nebesa i svojom pesmom očaravala ljude i bogove. Kada je sledećeg dana upoznao Platona, Sokrat je znao da će njihovo prijateljstvo biti sudbonosno. Sokratova osuda i smrt koja je potom usledila bile su presudne u Platonovom otklonu od politike i demokratije. Iako su politička i etička pitanja ostala u središtu Platonovog interesovanja odlučio je da se nikada aktivno ne bavi politikom idući tako i protiv porodične tradicije. Sudeći prema Platonovim spisima lično je prisustvovao Sokratovom pogubljenju.

    Istoričari i filozofi često kreću od pretpostavke da je Platon u svojim filozofskim raspravama težio stvaranju države u kojoj se nepravda koja je zadesila Sokrata nikada ne bi mogla dogoditi. Za razliku od svog učitelja i mentora, Platon je zapisivao svoja dela zahvaljujući kojima danas imamo direktan uvid u njegovu filozofiju.

    Putovanja

    Nakon Sokratove smrti Platon kreće na putovanje koje će trajati gotovo deceniju i tokom koga će obići Egipat, Kirenu, Siciliju, Apeninsko poluostrvo i sticati nova saznanja na poljima matematike, geometrije, geologije, astronomije, religije… U Egiptu je posetio Heliopolis i Memfis gde je posebno učio o astronomiji, dok su egipatska kultura i nauka na njega ostavile veliki uticaj što se posebno vidi u delu „Država“. Posle Egipta putuje u Kirenu, koja je bila smeštena na teritoriji današnje Libije, gde je vreme provodio sa matematičarem Teodormeom kojeg je upoznao još u Atini.

    Putovanje nastavlja u gradovima južne Italije koja se u to vreme nazivala i Velikom heladom zbog jakog uticaja helenskih kolonija. Otišao je i na dvor Dionizija starijeg, tiranina Sirakuze, gde je pokušao da brutalnog vladara nauči vrlini i humanom poretku. Platon ne samo da nije uspeo u tom naumu, već je Dionizije čak i dao nalog kapetanu broda na koji se Platon ukrcao da ga ubije ili proda u roblje. Tako filozof aristokrata završava kao rob prodat na ostrvu Egina. Eginjani su ga poštedeli iako su tada ubijali sve stanovnike Atine zbog neprijateljstva. Život mu je sačuvalo to što je bio filozof i učenjak. Sreća se poigrala sa Platonom, pa ga je na pijaci robova prepoznao Anikerid, bogataš iz Kirene, kojeg je upoznao dok je boravio u Africi. On ga je otkupio od trgovaca ratnim zarobljenicima i omogućio mu da se vrati u rodnu Atinu.

    biografija.org

     
     
  2. #2
    Super Moderator maja11 avatar Serbia

    Datum registracije
    20.11.2019
    Pol
    Zensko
    Poruke
    5.123
    Hvala Thanks Given 
    50
    Hvala Thanks Received 
    177
    Thanked in
    149 Posts

    Podrazumevano Odg: Platon

    Osnivanje Akademije

    Nakon desetogodišnjeg putovanja i povratka u Atinu Platon odlučuje da osnuje filozofsku školu gde se mladi ljudi željni znanja i učenja mogu okupljati. 387. godine p. n. e. filozof u Akademovom vrtu, gaju i šumi osniva Akademiju koja se smatra jednom od najstarijih organizovanih školskih ustanova zapadne civilizacije. Istoričari nisu jednoglasni u tome kako je Akademija dobila ime, tj. da li je Akadem, zaštitnik vrta u kojem je osnovana bio grčki heroj ili samo vlasnik te zemlje. Na samom ulazu u Akademiju nalazio se žrtvenik posvećen Erosu, a na samom prostoru Akademije bilo je postavljeno svetilište Muzama, zaštitnicima ljudskih umeća i žrtvenici posvećeni Heraklu, Atini, Hermesu i Prometeju. Na teritoriji Akademije je prema predanju rasla i druga najstarija maslina u Atini.

    Platon se preselio u kuću koja se nalazila u Akademijinom vrtu i tu je podučavao mlade ljude koji su dolazili ne samo iz Grčke već i iz stranih zemalja zbog sticanja novog znanja. Akademija je imala svoj statut, pravila ponašanja, spavaonice za učenike, biblioteku, učionice. Veruje se da je Platon osnovao po uzoru na pitagorejsku školu. Iako je filozofija bila glavni predmet proučavanja, učenici Akademija izučavali su i druge predmete: matematiku, geometriju, astronomiju, muziku, gramatiku, etiku. Platonov cilj je bio da učenike akademije usmeri prema razvijanju vrline i prepoznavanju moralnih vrednosti. Iako se Platon nakon Sokratove smrti odrekao političke uloge svoje učenike je naprotiv pripremao da preuzimaju političke pozicije verujući da će oni u skladu sa znanjem koje im prenese postati stinski državnici.

    Predavanja nije naplaćivao, a škola se izdržavala od dobrovoljnih priloga učenika i njihovih porodica. Svakodnevno je bio u kontaktu sa svojim učenicima, a ručanje je bilo zajedničko i time se održavala jaka vezu među učenicima i njihovim predavačima. Smatra se da je školovanje u Akademiji trajalo deset godina nakon čega su njeni učenici nova znanja prenosili na sve strane sveta. Akademiju su pohađali brojni uvaženi intelektualci od kojih je najpoznatiji Aristotel. Platon je svoj rad i boravak u Akademiji prekidao samo dva puta, u periodu od 366. do 365. godine p. . e. i od 361. do 360. godine p. n .e, kada je oba puta na poziv svog prijatelja Diona otputovao u Sirakuzu kako bi od Dionizija Mlađeg napravio pravednog i uspešnog vladara. Oba putovanja su bila bezuspešna, pa je Platon konačno odlučio da ostane u Akademiji i podučava mlade naraštaje u nadi da će tako imati više uspeha u stvaranju nove generacije državnika. Akademija je primala učenike i dugo nakon Platonove smrti i konačno je zatvorena tek 529. godine n.e. Rimski car Justunijan stavio je tačku na rad Akademije jer se plašio da su njeni učenici pretnja hrišćanstvu i izvor paganizma.

    Poslednje godine života i smrt

    Platon je poslednje godine života posvetio Akademiji i pisanju. Smatra se da je preminuo 347. godine p. n. e, ali su okolnosti njegove smrti nerazjašnjene. Neki istoričari smatraju da je Platon preminuo u snu, dok drugi veruju da je umro na jednom venčanju.

     
     
  3. #3
    Super Moderator maja11 avatar Serbia

    Datum registracije
    20.11.2019
    Pol
    Zensko
    Poruke
    5.123
    Hvala Thanks Given 
    50
    Hvala Thanks Received 
    177
    Thanked in
    149 Posts

    Podrazumevano Odg: Platon

    Pisanje

    Platonovo stvaralaštvo deli se u četiri perioda: rani, prelazni, zreli i pozni. U ranim dijalozima prisutno je nekoliko likova koji međusobno razgovaraju u čemu Sokrat ima glavnu ulogu. Najpoznatiji spis iz ovog perioda je „Odbrana Sokratova“. Rani period poznat je i pod nazivom Sokratska faza. Najpoznatija dela prelaznog perioda su „Hipija I“, „Hipija II“, „Meneksen“… U trećem, zrelom periodu pisanja Platon se više bazirao na pisanje o pravdi, hrabrosti, mudrosti, skromnosti i drugim vrlinama koje treba da poseduju i pojedinac i društvo. U delima iz srednjeg perioda Sokrat postaje tumač Platonove filozofije, a menja se i forma „pitanja i odgovori“, tako da Platon postaje glavni lik u svojim delima, dok njegovi sagovornici u razgovoru učestvuju uglavnom sa „da“, „naravno“ i „tačno“. Najpoznatije Platonovo delo iz ovog perioda je „Država“ koje govori o jedinoj pravednoj državi kojom vladaju kraljevi – filozofi.

    U delima iz poslednjeg, četvrtog perioda stvaralaštva Sokrat je gotovo potpuno odsutan, a Platon se posvetio metafizičkim idejama iz svoje mladosti: etici i moralu. Najpoznatija dela iz ovog razdoblja su: „Sofist“ i „Državnik“. Pretpostavlja se da je dela iz poznog perioda stvaranja Platon pisao sam, dok su rani dijalozi možda čak i Sokratova dela koja je Platon zapisao. Upravo pitanje o tome koji od dijaloga su izvorno Platonovi i da li su neki Sokratovi predstavlja osnovu Sokratovskog problema.

    Osnove Platonovog učenja

    Osnovu Platonovog učenja čini njegovo dualističko i idealističko tumačenje sveta. Smatrao je da je jedini nepromenjivi, pravi i večni svet zapravo svet ideja koje su izvor, uzrok i uzor svega. Materijalni svet je samo odraz i kopija sveta ideja, prolazan, nestalan i varljiv. Ideja dobra je vrhunska ideja prema kojoj teže sve druge ideje. Čak i dušu Platon posmatra kao ideju, koja samo trenutno boravi u prolaznom telu i čeka vreme da se vrati u svoj pravi svet, svet ideja iz kojeg je došla.

    Materijalni svet spoznajemo čulima, a svet ideja samo mišljenjem. Osnova Platonove teorije spoznaje predstavljena je kroz dela „Teetet “ i „Država“. Kroz razgovor Sokrata i mladog matematičara u „Teetetu“ dolazi se do konačne sinteze Platonove epistemologije koja počiva na četiri postulata: znanje nije čulno opažanje, znanje nije istinito verovanje, znanje nije razjašnjenje i istinsko znanje kome svi treba da teže. Etički ideal je da svaka osoba postigne vrlinu koja je zasnovana na znanju, a ideja dobra je vrhunska vrednost i vrhunska vrlina. Ideja dobra ne treba da se ostvari samo u pojedincu već i u celokupnom društvu. Platonovo etičko učenje je direktno povezano sa njegovom teorijom o idealnoj državi koju je izneo u dijalogu „Država“. Idealna država je zasnovana na ideji pravednosti, ali ne u smislu da su svi stanovnici međusobno jednaki već da svaki pripadnik staleža radi ono za šta je sposoban. Platonova idealna država sastavljana je iz tri staleža: robova, vojnika i filozofa.

    Alegorija pećine

    Platonov „Mit o pećini“ ili „Alegorija pećine“ posebno se ističu u filozofskim raspravama. U „Državi“ Platon piše o tome kako se u materijalnom svetu zapravo vide samo obrisi sveta ideja. Čovečanstvo je poistovetio sa grupom okovanih ljudi koja boravi u mračnoj pećini. Iza njih je otvor iz kojeg dopire svetlost, a ispred zid u koji gledaju. Upravo svetlost na zid baca obrise iz vanjskog sveta, ali obrise potpuno izobličene koji ljudima u pećini daju pogrešan utisak o spoljašnjem svetu. Nakon oslobađanja od okova pojedinci napuštaju pećinu, budu zaslepljeni svetlošću nakon godina mraka na koje su navikli. Neki se odmah i vraćaju u pećinu svom starom životu, dok samo oni uporni dožive da upoznaju istinski svet, svet ideja.

    Značaj i uticaj

    Platon se smatra jednim od najvećih filozofa u istoriji. Veliki doprinos logici dala je Platonova teorija ideja i njegova dijalektika kojom se postiže istinsko znanje. Njegova teorija idealne države u savremenom dobu poistovećuje se sa idejom totalitarizma. U vreme renesanse u Firenci je osnovana „Platonovska akademija“ koja je nastojala obnoviti njegova učenja, a uticaj idealne države vidljiv je i u delima „Utopija“ Tomasa Mora (Thomas More) i „Grad sunca“ Tomazoa Kampanele (Tommaso Campanella).

     
     

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Bookmarks

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  

Prijatelji Sajta